Narod na svetog Trifuna obično kaže: “Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope”
Sveti-Trifun-2-620x350

Foto: crkvenikalendar.com

Pravoslavni vernici danas slave Svetog Trifuna, koji je rođen u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu je čuvao guske. Još od detinjstva je imao blagost od Boga, pa je mogao da isceli bolesti na ljudima i na stoci, i otera zle duhove.

U vreme kada je on živeo, Rimskim carstvom vladao je car Gordijan, čija ćerka je izgubila zdrav razum, i time ražalostila rimskog cara.

Nijedan lekar nije mogao da joj pomogne, a onda je zli duh iz lude devojke progovorio i rekao da njega niko ne može isterati osim Trifuna.

Trifun je bio doveden u Rim, car mu je podario mnoge darove, koje je Trifun pri povratku razdelio siromasima. U svom selu ovaj sveti mladić je produžio da čuva guske i da se moli se Bogu.

Ali, on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći:

“O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!”

Sve muke ništa mu nisu naškodile, i onda su mučitelji odlučili da ga kazne posečenjem mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši na njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.

Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst okadi njivu, baštu ili vinograd. Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.

Naši vinogradari na svetog Trifuna idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne da buja u proleće koje već počinje da se primiče. Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

Foto: Wikipedia/Veste Coburg Castle

Foto: Wikipedia/Veste Coburg Castle

Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju seljaci na Kosovu kažu: “Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere”.

Sečka je, opet rekla: “Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi ga s druge strane smrzla” – toliko u februaru može biti hladno.

Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: “Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope”.

Svetog Trifuna slave i gostioničari.

(Telegraf.rs)