![\"3816885_1\"](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/3816885_1-300x203.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Praznik pun narodnih obi\u010daja<\/em><\/strong><\/p>\n \u0110ur\u0111evdan je praznik sa jako puno obi\u010daja vezanih za njega, i magijskih radnji za za\u0161titu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Obi\u010daji i verovanja srpskog naroda vezana za \u0110ur\u0111evdan su u narodu svakako postojali i pre nego \u0161to je primio hri\u0161\u0107anstvo. Sveti \u0110or\u0111e je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog bo\u017eanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Crkva na ovaj dan obele\u017eava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.<\/p>\n \u0110ur\u0111evdanski ven\u010di\u0107 i kupanje u reci<\/strong><\/em><\/p>\n \u0110ur\u0111evdan se smatra za granicu izme\u0111u zime i leta, praznik vezan za zdravlje uku\u0107ana, udaju i \u017eenidbu mladih iz ku\u0107e, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko obi\u010daja i verovanja, pa i magijskih radnji.<\/p>\n Glavni obi\u010daji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Uve\u010de, uo\u010di \u0110ur\u0111evdana, neko od uku\u0107ana nakida zelenih gran\u010dica u najbli\u017eoj \u0161umi i njima okiti vrata i prozore na ku\u0107i i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se \u010dini da bi godina i dom bili beri\u0107etni – da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je obi\u010daj da ovo ki\u0107enje zelenilom vr\u0161e na sam \u0110ur\u0111evdan pre zore.<\/p>\n Tako\u0111e, opletu se ven\u010di\u0107i od \u201e\u0111ur\u0111evskog cve\u0107a\u201c: \u0111ur\u0111evka, mle\u010dike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvori\u0161tu i ku\u0107i. Ti venci stoje iznad vrata \u010ditavu godinu, do slede\u0107eg \u0110ur\u0111evdana. Mnogi prave krstove od leskovog pru\u0107a i stavljaju ih po njivama, ba\u0161tama i zgradama – da bi se sa\u010duvali od grada (sli\u010dno krstovima od badnjaka za Bo\u017ei\u0107).<\/p>\n \u0160ta radi doma\u0107ica na \u0110ur\u0111evdan<\/strong><\/em><\/p>\n Uo\u010di \u0110ur\u0111evdana, doma\u0107ica spu\u0161ta u posudu punu vode razno prole\u0107no bilje, a onda odmah spu\u0161ta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabe\u017e i crveno jaje, \u010duvarku\u0107u koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ru\u017eu u ba\u0161ti da preno\u0107i. Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – da budu zdrava kao dren, devojke – da se momci grabe oko njih, stariji – da budu zdravi, doma\u0107in \u2013 da mu ku\u0107a bude dobro \u010duvana…<\/p>\n Kupanje pre izlaska sunca<\/strong><\/em><\/p>\n Veliku va\u017enost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cve\u0107a, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cve\u0107em i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim pru\u0107em. Ponegde se mlade\u017e ljuljala na drenovom drvetu, \u201eda bi bila zdrava kao dren\u201c, a devojke su se valjale po zelenom \u017eitu, \u201eda bi im kosa rasla kao \u017eito\u201c. Posebnoj je za ove obi\u010daje zna\u010dajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene p\u0161enice itd.), kojim se ljudi i \u017eene kite, ili \u201epri\u010de\u0161\u0107uju\u201c ili potapaju u vodu, u kojoj \u0107e se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju…<\/p>\n \u0110ur\u0111evdanski uranak<\/strong><\/em><\/p>\n Narod na \u0110ur\u0111evdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajedni\u010dki na \u201e\u0111ur\u0111evdanski uranak\u201c, na neko zgodno mesto u \u0161umi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i pi\u0107e; obavezno se pripremi jagnje na ra\u017enju a oni koji su za to zadu\u017eeni, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpo\u010dnu sa pripremama tako da se ra\u017eanj ve\u0107 uveliko okre\u0107e kad ostali do\u0111u. Pesma, igra i veselje traju \u010desto i do podne.<\/p>\n Na \u0111ur\u0111evdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim pru\u0107em \u201eda budu napredni kao vrba\u201c, kite zdravcem \u201eda budu zdravi kao zdravac\u201c, koprivom \u201eda kopriva ope\u010de bolesti sa njim\u201c, i selenom \u201eda im du\u0161a miri\u0161e kao selen\u201c.<\/p>\n Obi\u010daji u Timo\u010dkom kraju<\/strong><\/em><\/p>\n Oko Timoka svaki doma\u0107in na \u0110ur\u0111evdan dotera pred crkvu po jedno mu\u0161ko jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po vo\u0161tanu sve\u0107icu, pa sve\u0161tenik posle liturgije iza\u0111e me\u0111u jaganjce, zapale se jaganjcima sve\u0107e na rogovima, o\u010dita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.<\/p>\n Zemljoradnici su oko sela orali brazdu koja je \u010dinila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru. Ovaj praznik naro\u010dito po\u0161tuju sto\u010dari. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje pa\u0161e. Tada se kolje prvo jagnje \u010dijom su se krvlju, radi zdravlja, uku\u0107ani mazali po \u010delu i obrazima. Sakramentalna \u017ertva jagnjeta, s kojim se \u201epri\u010de\u0161\u0107uju\u201c sva deca, ujedno je bio i najva\u017eniji od obi\u010daja za taj dan.<\/p>\n <\/p>\n Narodna verovanja<\/strong><\/em><\/p>\n Pre \u0110ur\u0111evdana ne treba selena brati ili mirisati, a na \u0110ur\u0111evdan svako uzme po jedan stru\u010dak te omiri\u0161e i zadene se za pojas, a devojke i mlade za \u0111erdan. Na \u0110ur\u0111evdan ne valja spavati, \u201eda ne bi bolela glava\u201c, a ako je neko spavao \u201eonda na Markovdan da spava na tom istom mestu\u201c. Smatra se da na \u0110ur\u0111evdan deluju ve\u0161tice i druge zle sile, zbog \u010dega su seljaci palili velike vatre \u201eda bi za\u0161titili sebe i selo\u201c.<\/p>\n Obi\u010daji vezani za \u0110ur\u0111evdan se vr\u0161e pre izlaska sunca, i to \u010desto na reci, \u0161to svakako ima svoj magijski zna\u010daj. Me\u0111utim, najve\u0107i broj obi\u010daja spada u \u010distu magiju, kod \u010dega onaj, koji ih vr\u0161i, nema u vidu nikakvog odre\u0111enog demona ni bo\u017eanstvo.<\/p>\n \u017dene i devojke donesu uve\u010de ku\u0107i \u201eomaje\u201c tj. vode sa kola vodeni\u010dnoga, \u201eda se od njih svako zlo i prljav\u0161tina otrese i otpadne\u201c, kao omaja od kola, i stave u nju razli\u010ditog bilja a naro\u010dito selena, da preno\u0107i, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cve\u0107a.<\/p>\n Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tu\u0111oj stoci, no\u0107u neke \u017eene vra\u010daju (retko mu\u0161karci), koje su gole i ja\u0161u na vratilu (obilaze oko tu\u0111ih torova). Sve to pokazuje, da je obi\u010daj veoma star. Na sli\u010dan na\u010din privla\u010di se i poljska plodnost. Sa velikom revno\u0161\u0107u praktikuju se i ljubavna vra\u010danja i gatanja. Vrste gatanja i predmeti, po kojima se gata, vrlo su mnogobrojni (po hlebu, koprivama, kukavici, svinjama, rosi itd).<\/p>\n Kad zagrmi na Svetoga \u0110or\u0111a…<\/strong><\/em><\/p>\n Verovalo se da ako je na \u0110ur\u0111evdan vedro da \u0107e biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala ki\u0161a da \u0107e leto biti su\u0161no. Ka\u017ee se u Srbiji da koliko nedelja pre \u0110ur\u0111evdana zagrmi, toliko \u0107e biti tovara \u017eita te godine.<\/p>\n O svecu<\/strong><\/em><\/p>\n Sveti \u0110or\u0111e se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada stra\u0161nu a\u017edaju. Ne\u0161to dalje od njega stoji jedna \u017eena u gospodskom odelu. A\u017edaja na ikoni predstavlja mnogobo\u017ea\u010dku silu koja je \u201epro\u017edirala\u201c brojne nevine hri\u0161\u0107ane. Sveti \u0110or\u0111e ju je, po verovanju, pobedio i svojom mu\u010deni\u010dkom smr\u0107u zadao smrtni udarac \u201eneznabo\u0161tvu\u201c.<\/p>\n Pod pobedom koju je Sveti \u0110or\u0111e odneo nad a\u017edajom, verovatno se misli na prekid progona hri\u0161\u0107ana, deset godina posle njegove smrti, i progla\u0161enje hri\u0161\u0107anstva zvani\u010dnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. \u017dena na ikoni je mo\u017eda i sama sveta Aleksandra, \u017eena koja se tradicionalno poistove\u0107uje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simboli\u010dno mladu hri\u0161\u0107ansku crkvu.<\/p>\n Druga slava u Srbiji<\/strong><\/em><\/p>\n Po broju sve\u010dara, \u0110ur\u0111evdan je na drugom mestu u Srbiji i Republici Srpskoj posle Nikoljdana. U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godi\u0161nji porez pla\u0107a u dva dela: na \u0110ur\u0111evdan i na Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napu\u0161tali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u \u0161umu na zakazano mesto da ponovo otpo\u010dnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo se\u0107anje na tada\u0161nje hajdukovanje, pa je ostala i izreka \u201e\u0110ur\u0111ev danak – hajdu\u010dki sastanak, Mitrov danak – hajdu\u010dki rastanak\u201c.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n MokroLive.Info\/Izvor:Wikipedia<\/strong><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u0110ur\u0111evdan je hri\u0161\u0107anski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), \u010dime se obele\u017eava uspomena na Svetog \u0110or\u0111a. \u00a0Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, me\u0161aju\u0107i se sa prethri\u0161\u0107anskim kultovima Balkana, pa […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":10380,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[6,10,54],"tags":[56],"class_list":["post-10374","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-news","category-pravoslavlje","tag-pravoslavlje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10374","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=10374"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10374\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10382,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/10374\/revisions\/10382"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10380"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=10374"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=10374"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=10374"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"748d52361b348e9f3271ec481aa968b6\"](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/748d52361b348e9f3271ec481aa968b6-300x200.jpg\")
<\/p>\n![\"65025b88a96e01a80d973aa9a7650894\"](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/65025b88a96e01a80d973aa9a7650894-300x203.jpg\")
<\/p>\n![\"3cf18101a1298f071c5cc708f4505bac\"](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/3cf18101a1298f071c5cc708f4505bac-300x203.jpg\")
<\/p>\n![\"1e667b2b4d1ec17dbbec9c7194010f4c\"](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/1e667b2b4d1ec17dbbec9c7194010f4c-252x300.jpg\")
<\/p>\n![\"68296cce7e19ed476f80fb8c0e7b70e3\"](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/68296cce7e19ed476f80fb8c0e7b70e3-300x225.jpg\")
<\/p>\n