![\"Sonja](\"https:\/\/mokrolive.info\/wp-content\/uploads\/2016\/06\/Sonja-karad\u017ei\u0107-300x225.jpg\")
U ekskluzivnoj ispovijesti koju je dala za beogradski Ekspres, Sonja Karad\u017ei\u0107-Jovi\u010devi\u0107, k\u0107erka biv\u0161eg prvog \u010dovjeka Republike Srpske Radovana Karad\u017ei\u0107a, otkriva detalje koji su doveli do do hap\u0161enja njenog oca.<\/p>\n
“Posle one \u010duvene svadbe koja se ozna\u010dava kao po\u010detak sukoba u Bosni i prvih barikada u Sarajevu, mi smo nastavili da \u017eivimo u svom stanu sve dok jednog dana nisu do\u0161li neki momci iz bezbednosne slu\u017ebe i odveli nas u hotel ‘Holidej In’. Ni\u0161ta nisam ponela, ni stvari ni dokumenta, jedino mi je slu\u010dajno ostao indeks u torbi. Ti momci su do\u0161li, poskidali sijalice u haustoru i rekli nam da krenemo. Pokupila sam ro\u0111aku iz Putinaca koja je kod nas studirala, umotala ma\u010dka u \u0107ebe i u\u0161la u kola. Vozila sam tatinu ladu jer njega su stavili u neka druga kola. Nisam znala gde idemo jer smo bili u koloni sve dok nismo do\u0161li u ‘Holidej In’. Tada sam \u010dula da su primetili da se iza na\u0161e zgrade okupljaju Zelene beretke. Kasnije sam videla da mi je u autu ostala tetkina tepsija, ispostavi\u0107e se jedina stvar koju sam ponela u izbegli\u0161tvo. Mama se posle rasplakala kada je videla tu tepsiju, u kojoj je svojoj sestri slala ne\u0161to, neku pitu valjda.<\/p>\n
Istina o mojoj pudlici, helikopteru i ranjenicima<\/em><\/strong><\/p>\n “U ratu mi je izginulo puno prijatelja. Obi\u010dno smo se okupljali za moj ro\u0111endan, a onda smo stalno odga\u0111ali vi\u0111enja jer je svako malo neko poginuo ili bio ranjen. Te\u0161ko je bilo, \u017eiveli smo bez struje u izbegli\u010dkom sme\u0161taju. Mi\u0161evi su nam \u0161etali iznad glave, u tim barakama gde smo \u017eiveli kada smo iza\u0161li iz Sarajeva, nekom kampu izvi\u0111a\u010dkom. I posle neko pri\u010da da smo \u017eiveli u luksuzu. \u010cula sam sve te razne pri\u010de, pisalo se i po medijima sva\u0161ta, ali nije me poga\u0111alo jer sam znala da to nije istina.<\/p>\n Jedna od tih pri\u010da bila je i ona o pudlici. Da sam izbacila ranjenike iz helikoptera da bi se do Pala povezla moja pudlica. Ni\u0161ta od toga nije istina, osim da sam toga dana kada je nastala ta fotografija, ja sa pudlicom ispred helikoptera, stvarno bila u Beogradu.<\/p>\n Sve je izmislio jedan beogradski novinar koji zatekao na aerodromu sa nama. Radovan je imao teoriju da preko njega opozicija sme\u0161ta Milo\u0161evi\u0107u jer je to bilo pred same izbore 1992. godine, a ja nisam znala \u0161ta da mislim. Sve mi je to bilo suludo”, konstatuje Karad\u017ei\u0107eva.<\/p>\n Muslimani su nas razbili propagandom<\/em><\/p>\n “Propaganda sa muslimanske strane je bila stra\u0161na i oni su ozbiljno radili na tome. Sve je i\u0161lo na to da se Srbi predstave kao divljaci, kolja\u010di, silovatelji. Takva vrsta medijske pripreme krenula je mnogo ranije. Jo\u0161 1987-88. godine anga\u017eovana je agencija Ruder i Fin, koja je radila na tome da bi Srbi mogli kasnije da se optu\u017ee ta\u010dno po stavkama iz \u017denevske konvencije. Neke stvari nisu pro\u0161le, kao poku\u0161aj sa hemijskim oru\u017ejem, ili optu\u017ebe da spremamo biolo\u0161ko oru\u017eje. Mi nismo imali hleba da jedemo, odakle nam hemijsko oru\u017eje. I zato su krenuli da podme\u0107u silovanja. To zvu\u010di stra\u0161no, ali po statistikama silovanih muslimanki ispada da Srbi nisu ni\u0161ta drugo radili tokom rata nego samo silovali njihove \u017eene. Sukobi su po\u010deli u maju, a mi smo ve\u0107 u julu imali izve\u0161taje o stra\u0161nim silovanjima i navodne poro\u0111aje tih silovanih \u017eena. Nemogu\u0107e, jer niko se ne pora\u0111a za 3-4 meseca. Kasnije se saznalo da su se neke od njih porodile na privatnim klinikama u \u0160vajcarskoj i da su mnoga od te dece bila crna ili melezi. Ali, o tome niko nije pisao”.<\/p>\n Radovan se dru\u017eio sa Koljevi\u0107em, sa ostalima je bio na \u201cvi\u201d<\/em><\/p>\n “Radovan i Ljiljana su se porodi\u010dno dru\u017eili sa Nikolom Koljevi\u0107em. Vi\u0111ali smo se na ro\u0111endanima i slavama. On je bio iz te ekipe intelektualnog dru\u0161tva mojih roditelja. Me\u0111utim, imao je li\u010dnu tragediju da mu je jedan sin poginuo u Austriji na skijanju i on je godinama kasnije bio depresivan i na kraju je izvr\u0161io samoubistvo pred ne znam koju godi\u0161njicu od pogibije sina. Biljanu Plav\u0161i\u0107 upoznala sam kada je dolazila u stranku, ali sa njom se nisu privatno dru\u017eili, dok sam generala Mladi\u0107a srela tek za vreme rata. Se\u0107am se da uleteo bukvalno nogom u neki objekat ‘Krajina’ tamo na Palama, da je bio strog i nabusit kakav je i danas. Bili su on i njegova \u017eena Bosa jednom kod nas na slavi, ali se nismo privatno dru\u017eili. Jovicu Stani\u0161i\u0107a sam videla tri puta u \u017eivotu, od toga dva puta u Hagu, tako\u0111e i Frenkija Simatovi\u0107a”.<\/p>\n O odnosu svog oca sa ljudima ka\u017ee da je ponekad bio \u010dudan za ove prostore\u2026<\/em><\/p>\n “Radovan je sa svima bio na ‘vi’, mla\u0111ima i starijima. On je sa snajom bio na ‘vi’ sve dok se nije udala za mog brata Sa\u0161u. Mama ga je jednom pitala: Kako mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 sa Brankicom na ‘v’ kada nam \u017eivi u ku\u0107i, donosi ti kafu, u trenerci \u0161eta\u0161 pred njom\u2026 A on je odgovarao: ‘Ako pre\u0111em na ti i zbli\u017eim se sa njom, a posle oni raskinu, ja \u0107u da patim’.<\/p>\n Kako je Holbruk natjerao Milo\u0161evi\u0107a da proda Radovana<\/em><\/p>\n O ostavci svog oca, Dejtonskom sporazumu i podizanju optu\u017enice Ha\u0161kog tribunala protiv svog oca Sonja Karad\u017ei\u0107-Jovi\u010devi\u0107 ka\u017ee da su to bili povezani i uzajamno uslovljeni potezi me\u0111unarodne zajednice.<\/p>\n “Amerikanci su mesecima pre Dejtona vr\u0161ili pritisak da Radovan podnese ostavku na mesto predsednika Republike Srpske. I ne samo to, nego su od njega tra\u017eili da ‘zaledi’, ba\u0161 tako je bila formulacija, funkciju predsednika SDS i da se ne pojavljuje u javnosti. Da mo\u017ee samo da se bavi poslom psihijatra i da pi\u0161e knjige, otkriva \u0107erka ha\u0161kog optu\u017eenika uslove za potpisivanje Dejtonskog sporazuma.<\/p>\n Se\u0107am se te no\u0107i kada je Radovan potpisao taj ‘sporazum o povla\u010denju’. Jovica Stani\u0161i\u0107 je no\u0107u sleteo helikopterom na Pale i doneo taj papir da ga tata potpi\u0161e, pa ga odneo nazad”.<\/p>\n Ona misli da ta ideja nije mogla da pro\u0111e u najmanju ruku bez pre\u0107utne saglasnosti Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n “Te\u0161ko da je to bila Milo\u0161evi\u0107eva ideja. To je bila njihova ideja, ali su tra\u017eili da je on podr\u017ei i sprovede u delo kao ‘faktor stabilnosti na Balkanu’, formulaciju koju \u0107e uskoro zameniti onom ‘najve\u0107i kolja\u010d na Balkanu’, kada im vi\u0161e nije bio potreban”.<\/p>\n “Se\u0107am se te no\u0107i kada je Radovan potpisao taj ‘\u201csporazum o povla\u010denju'… Jovica Stani\u0161i\u0107 je no\u0107u sleteo helikopterom na Pale i doneo taj papir da ga tata potpi\u0161e, pa ga odneo nazad. Najve\u0107a mi je satisfakcija \u0161to smo dokazali da taj papir postoji i \u0161to je na kraju prilikom izricanja presude i sam tribunal u Hagu to priznao i uzeo kao olak\u0161avaju\u0107u okolnost”, konstatuje Sonja Karad\u017ei\u0107 te dodaje da u tom sporazumu nije bilo nikakvih para niti rezidencija, vila i stanova, kao \u0161to se pri\u010dalo.<\/p>\n “Jedina pretnja je bila ga\u0161enje SDS i progon od strane Ha\u0161kog tribunala u slu\u010daju da Radovan prekr\u0161i sporazum i opet se politi\u010dki anga\u017euje. Taj dokument potpisali su Holbrooke, Milo\u0161evi\u0107 i Radovan, a kao garanti sporazuma su potpis stavili Biljana Plav\u0161i\u0107, Nikola Koljevi\u0107 i Mom\u010dilo Kraji\u0161nik.<\/p>\n Karad\u017ei\u0107eva k\u0107erka smatra da su tada prevarili njenog oca.<\/p>\n “Do tada se Radovan normalno kretao, prolazio punktove SFOR-a. Me\u0111utim, samo par meseci posle potpisivanja stigla je informacija da je Holbruk naredio da se svim sredstvima ide na likvidaciju Radovana Karad\u017ei\u0107a, odnosno da se izbegne svaka mogu\u0107nost da on dospe u Ha\u0161ki tribunal. Nismo tada mogli da proverimo tu informaciju, pa se tata sklonio, za svaki slu\u010daj. Krio se, malo na Palama, pa malo u okolini i onda u jednom trenutku ni mi vi\u0161e nismo znali gde je. Prekinuti su nam svi kontakti i deset godina nisam imala komunikaciju sa ocem, ka\u017ee Sonja.<\/p>\n Amerikanci su nudili da ga uhapse, pa da mu plate odbranu<\/em><\/strong><\/p>\n Karad\u017ei\u0107eva ka\u017ee da je porodica poslednji put videla Radovana na ro\u0111endanu njenog najstarijeg sina 14. februara 1998. godine.<\/p>\n “Posle toga je oti\u0161ao u duboku ilegalu. Video kasetu sa tog ro\u0111endana imaju sve bezbednosne strukture. Zaplenili su je odmah. Pri\u010dalo se da sam jedino ja bila u kontaktu sa njim i volela bih da jesam, ali nisam. Amerikanci su vr\u0161ili pritisak na nas da na\u0111emo neki link do Radovana i prenesemo mu poruku da su spremni da daju pet miliona dolara. Dolazila je ta neka budala, ameri\u010dki \u0161pijun, koji je sve vreme dok me je ispitivao crtao nebuloze na par\u010detu papira. Se\u0107am se tog crte\u017ea \u2013 \u010ci\u010da Gli\u0161e koji je na ruci imao lisice i za lisice zaka\u010denu torbu, a drugi kraj torbe drugim lisicama zaka\u010den za moju ruku, i jedan klju\u010d. A na torbi napisano 5 miliona dolara. I nas dvoje je trebalo da zajedno idemo u Lihten\u0161tajn, polo\u017eimo te pare u sef, onda ja uzimam klju\u010d i, kad se Radovan preda, te pare opet zajedno nosimo kod dvojice ameri\u010dkih advokata koji su oslobodili O.J.\u00a0 Simpsona, a koji su trebali da preuzmu Radovanovu odbranu, koja \u0107e da ko\u0161ta ba\u0161 toliko \u2013 pet miliona dolara. Prosto nisam mogla da verujem \u0161ta \u010dovek pri\u010da. Devetnaest meseci smo se natezali oko toga. Ja sam im obja\u0161njavala da nemam na\u010dina da mu po\u0161aljem bilo kakvu poruku jer nemam komunikaciju sa njim, ali mi nije verovao. Odlazio je u Va\u0161ington na konsultacije, vra\u0107ao se i sve tako u krug”.<\/p>\n “Onda su po\u010deli neverovatni pritisci na nas. Jednom su upali u ku\u0107u i odveli Sa\u0161u. Ne znamo gde je bio, niti on zna, jer su mu stavili pancir i kapulja\u010du na glavu i strpali ga u helikopter. Vratili su ga posle deset dana, jer su shvatili da tek on ni\u0161ta ne zna. Mene su naj\u010de\u0161\u0107e ispitivali, snimali kamerom pa posle analizirali. Odnosili stvari iz ku\u0107e, koje nekad vrate, nekad ne. \u010cesto smo posle tih pretresa otkrivali da nam fali novac ili zlato. Nisu to bog zna koje pare, jer ih nismo imali, ali de\u0161avalo se da su odneli po 30 ili 50 evra koje su na\u0161li u de\u010dijoj kasici, mo\u017eda su o\u010dekivali da \u0107e na\u0107i Radovanove otiske, \u0161ta li? Pa tako nakon nekog vremena otkrijemo da nam fali neka garderoba, ne\u0161to od zlata koje sam dobila za svadbu i koje su deca dobijala kad su bili mali. Vi\u0161e puta se de\u0161avalo da uzmu maminu penziju. Ose\u0107ali smo se poni\u017eeno i bespomo\u0107no kada gomila ljudi sa pu\u0161kama u\u0111e u ku\u0107u i vr\u0161lja po na\u0161im stvarima, a mi zatvoreni svi u jednoj prostoriji, \u0107utimo i drhtimo”, prise\u0107a se Sonja situacija kroz koje su pro\u0161li tokom perioda o\u010devog skrivanja:<\/p>\n “Otvoren je bio telefon na koji si anonimno mogao da prijavi\u0161 sve informacije u vezi sa Radovanom, njegove jatake, pomaga\u010de, dou\u0161nike i onda su se do\u0161avale tragikomi\u010dne situacije. Ljudi su prijavljivali jedni druge iz pakosti, kom\u0161ije koje se sude oko me\u0111e, konkurentske firme iz iste ulice, mu\u017eevi su prijavljivali \u017eenine ljubavnike i sli\u010dno”.<\/p>\n “O\u010dvrsnule su nam porodi\u010dne veze i shvatili smo ko su nam pravi prijatelji, a stekli smo i neke nove koje u druga\u010dijim okolnostima najverovatnije nikada ne bismo sreli. Bilo je i onih koji su okrenuli le\u0111a i pokazali \u0161ta su i ko su, jer ljudi se najvi\u0161e poznaju u nevolji, lako je biti prijatelj kada je sve u redu”.<\/p>\n Ka\u017ee da ih je mnogo potresla i uznemirila nedavno izre\u010dena nepravosna\u017ena presuda od 40 godina, ali se nada da \u0107e njen otac uspjeti da je \u017ealbom obori ili bar umanji. Isti\u010de da prilikom tih susreta u \u0107eliji Ha\u0161kog tribunala biv\u0161i predsjednik Republike Srpske se nikada nije \u017ealio niti krivio bilo koga.<\/p>\n ” Samo jednom mi je rekao: ‘\u017dao mi je, kad su me ve\u0107 prodali, za\u0161to to nisu dobro naplatili. Mogli su mnogo toga da dobiju za moju glavu, da ih ucene, da se izbore za narod, dr\u017eavu’. Mislio je na one koji su ga predali, na dr\u017eavni vrh Srbije”, zavr\u0161ava svoju ispovijest Sonja Karad\u017ei\u0107.<\/p>\n Izvor : BN TV (SB)<\/p>\n