{"id":12252,"date":"2017-03-15T08:17:48","date_gmt":"2017-03-15T07:17:48","guid":{"rendered":"http:\/\/mokrolive.info\/?p=12252"},"modified":"2017-03-15T08:17:48","modified_gmt":"2017-03-15T07:17:48","slug":"kako-je-velikan-ivo-andric-pisao-o-sarajevu-ovo-je-grad-sa-dva-lica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mokrolive.info\/?p=12252","title":{"rendered":"Kako je velikan Ivo Andri\u0107 pisao o Sarajevu: Ovo je grad sa dva lica"},"content":{"rendered":"

<\/p>\n

Danas se navr\u0161avaju 42. godina od smrti Ive Andri\u0107a, velikana jugoslavenske knji\u017eevnosti, uspje\u0161nog diplomate Kraljevine Jugoslavije, dobitnika Nobelove nagrade za knji\u017eevnost…<\/p>\n

\n

Andri\u0107 je ro\u0111en u Dolcu pored Travnika, 9. oktobra 1892. godine, a djetinjstvo provodi u Vi\u0161egradu, gdje je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu. 1903. godine upisuje sarajevsku Veliku gimnaziju (od koje su 1922. godine nastale dana\u0161nje Prva i Druga gimnazija), a studij slovenske knji\u017eevnosti i historije poha\u0111a na filozofskim fakultetima u Zagrebu, Be\u010du, Krakovu te Gracu u kojem 1924. godine brani i doktorsku disertaciju na temu Razvoj duhovnog \u017eivota u Bosni pod utjecajem turske vladavine<\/em>.<\/p>\n

Ta\u010dno 50 godina od svog prvog pojavljivanja u knji\u017eevnim vodama (1911.), kada je u \u010dasopisu Bosanska vila<\/em> objavljena njegova prva pjesma U sumrak<\/em><\/strong>, ovaj Travni\u010danin postaje dobitnik najpresti\u017enijeg priznanja u domenu knji\u017eevnosti. Radi se, naravno, o Nobelovoj nagradi koja mu je 1961. godine uru\u010dena za roman Na Drini \u0107uprija<\/em><\/strong>, kao i za cjelokupni dotada\u0161nji rad na “historiji jednog naroda”.<\/p>\n

Uz sva Andri\u0107eva djela, u sje\u0107anju Sarajlija ostao je i tekst iz 1973. godine o Sarajevu, historiji,\u00a0ljepoti i dojmu \u0161to ovaj grad ostavlja na putnike namjernike.<\/p>\n

Tekst vam prenosimo u cjelosti:<\/em><\/strong><\/p>\n

To je grad. U svakom smislu te re\u010di. Po\u010dev\u0161i od onog fantasti\u010dnog smisla koji ta re\u010d ima u bajkama \u0161to smo ih slu\u0161ali kao deca (“pa onda ih dovedo\u0161e u jedan veliki grad..”) pa do istorijskih \u010dinjenica o razvitku i opadanju ovog mesta u pro\u0161losti i do statisti\u010dkih podataka o njegovom napretku danas, u novoj Jugoslaviji. Gledan ovako sa visine, taj grad nam govori svojim gra\u0111evinama, ba\u0161tama i ulicama<\/strong> koje su ispisane i nacrtane na padinama strmih bregova kao na stranicama napola otvorene knjige. Pred nama iskrsavaju magloviti fragmenti njegove pro\u0161losti.<\/p>\n

Sarajevo spada u one gradove \u010diji je postanak vezan za dolazak Osmanlija u na\u0161u zemlju, \u010diji je razvitak i osnovni oblik uslovljen vekovnom osmanlijskom upravom. Pre vi\u0161e od pet stotina godina prethodnice osmanlijske ekspanzije bile su \u010desti gosti. Tu su se najposle i ustalile. One su i bile za\u010detnice prvih naselja na samom \u017edrelu planinskog klanca kroz koji se reka Miljacka provla\u010di kao konac kroz iglene u\u0161i. Sa u\u010dvr\u0161\u0107enjem osmanlijske vlasti u Bosni iz tih utvr\u0111enja i naseobina oko njih stao je da se razvija administrativni, vojni i trgova\u010dki centar. Grad se \u0161irio i ulep\u0161avao, naro\u010dito u toku XVI i XVII stole\u0107a<\/strong>, ali uvek ostaju\u0107i na ivici klanca, kao pauk pred pukotinom iz koje izlazi, ali od koje se nikad posve ne odvaja.<\/p>\n

Grad boraca i pobjednika<\/strong><\/pre>\n
Tako je nastalo feudalno Sarajevo osmanlijske epohe i tako se izgra\u0111ivalo i \u0161irilo pod istim i sli\u010dnim uslovima pod kojima i ostali balkanski centri osmanlijske dr\u017eave. Vreme velikih osmanlijskih napredovanja na Zapad, to je vreme njegovog procvata. Tada se ono u turskim dokumentima naziva “ognji\u0161te ratova i cvet me\u0111u gradovima”, “grad boraca i pobednika”, a u starim srpskim crkvenim zapisima “bogomhranimo mjesto Sarajevo”. U toku XVII veka Sarajevo je veliki bogat grad sa preko sto d\u017eamija, a javnim gra\u0111evinama od vrednosti i lepote, kupatilima, bezistanima, karavansarajima i sahatkulama.<\/strong> Neke od tih gra\u0111evina, koje su se sa\u010duvale do dana dana\u0161njeg, svedo\u010de o razvitku i veli\u010dini tada\u0161njeg Sarajeva. Svi strani putnici, Venecijanci, Francuzi ili Nemci, govore o Sarajevu kao o mnogoljudnoj, bogatoj i lepoj varo\u0161i koja je va\u017ean posrednik u trgovini izme\u0111u Istoka i Zapada. U tom podizanju grada igrali su va\u017enu ulogu ljudi na\u0161e krvi i jezika koji su primili islam i do\u0161li na visoke vojne i administrativne polo\u017eaje Osmanlijske carevine, kao \u0161to je na primer onaj Husrefbeg koji je sa manjim prekidima bio dvadesetak godina guverner Bosne i Hercegovine i koji je sagradio najljep\u0161e gra\u0111evine Sarajeva.<\/p>\n
Ali, ratovi koji su stvorili i podigli Sarajevo bili su i uzrok njegove propasti.<\/strong> Poslednje godine XVII veka u Sarajevo je prodro sa svojom vojskom austrijski vojskovo\u0111a princ Evgenije Savojski. To je bio i kraj njegovog prodiranja u tursku carevinu, ali ujedno i kraj razvitka cvatu\u0107eg grada Sarajeva. Sarajevo je spaljeno, stanovni\u0161tvo svih vera razbeglo se ili je pobijeno ili odvedeno u ropstvo. Grad se vi\u0161e nije nikad potpuno oporavio od tog udarca ni dostigao stari stepen bogatstva i lepote. Zajedno sa carevinom koja ga je osnovala, Sarajevo je po\u010detkom XVII veka zapalo u letargiju sporog dotrajavanja. Godine 1878. tursku vlast je, posle vi\u0161e nego \u010detiristogodi\u0161njeg vladanja, smenila vlast Austro ugarske Monarhije. Tako je jednu dotrajalu imperiju, Osmanlijsko carstvo, smenila druga imperija u dotrajavanju, monarhija Habzburga.<\/p>\n
Berlinski kongres poverio je Austriji upravu turskih pokrajina Bosne i Hercegovine, sa izri\u010dnim zadatkom da u tim zemljama uvede pravedniji i bolji poredak, u prvom redu da re\u0161i zastarele i nemogu\u0107e agrarne odnose koji su bili izvor nezadovoljstva i op\u0161teg siroma\u0161enja zemlje. Monarhija Habzburga, koja je jo\u0161 u Napoleonovo vreme, kako se govorilo, bila za celo jedno stole\u0107e u zadocnjenju za istorijskim razvitkom Evrope, pokazala se nesposobnom i izneverila je “misiju” koju su joj velike sile poverile. Nijedno od bitnih \u017eivotnih pitanja ona nije re\u0161ila ni mogla da re\u0161i u okupiranim zemljama. Nesumnjivo da je sa novom vla\u0161\u0107u do\u0161la i relativna civilizacija i sa njom i ure\u0111enje Sarajeva u savremenijem duhu i obliku. Ali ve\u0107ina onog \u0161to je ta austrijska okupatorska vlast davala Bosni i Sarajevu bilo je u stvari vi\u0161e potrebno njoj i njenim daljim imperijalnim ciljevima na Balkanu nego narodu Bosne i Hercegovine. Okupatorova urbanistika, kao i njegova arhitektura, bila je veran izraz njegovih dru\u0161tvenih shvatanja i politi\u010dkoprivrednih planova. Na orijentalno Sarajevo, koje je ve\u0107 odavno bilo u punoj dekadenciji, ali jo\u0161 uvek imalo i harmonije i logike u svakoj svojoj pojedinoj gra\u0111evini, kao i u svom celokupnom izgledu, nalepila je nova austrijska vlast arhitektonsku nedono\u0161\u010dad Centralne Evrope. O<\/strong>na je stvorila uske ulice, nevesele ku\u0107e sa mra\u010dnim hodnicima, katoli\u010dke crkve i kapele bez traga plemenite tradicije i lepote. U isto vreme ona je modernizirala, pro\u0161irila stara i podigla nova utvr\u0111enja po visovima oko Sarajeva.<\/p>\n
Habzburgovski pe\u010dat<\/strong><\/pre>\n
Tako je ta arhitektura bez duha i odu\u0161evljenja, bez \u017eivota i \u017eivotne radosti, strana shvatanjima i potrebama novog vremena i interesima \u0161irokih masa naroda udarila svoj pe\u010dat jednom delu Sarajeva. I tako je u staroj osmanlijskoj busiji stvorena nova, moderna busija novog imperijalizma habzburgovske marke. Danas jedna nova epoha, koja je otpo\u010dela tek posle drugog svetskog rata, epoha u kojoj je narod Bosne i Hercegovine prvi put uistinu uzeo svoju sudbinu u svoje ruke, udara svoj pe\u010dat ovom drevnom gradu. I Sarajevo se po logici novog \u017eivota izvla\u010di prvi put u svojoj istoriji i definitivno iz tesnaca u koji ga je ukle\u0161tila gotovo petovekovna osmanlijska uprava, a iz kojeg ga nije htela i nije mogla da izvu\u010de ni docnija uprava “hri\u0161\u0107anskih” dr\u017eava.<\/p>\n
Sarajevo nekad<\/strong><\/pre>\n
To je grad. Ali grad koji spada u visoko polo\u017eene glavne gradove Evrope. Njegova nadmorska visina je preko petsto metara. Ono le\u017ei, kao \u0161to je re\u010deno, na samom otvoru uskog utvr\u0111enog klanca; zidovi toga klanca, sastavljeni od crnih visokih planina, po\u010dinju tu da se rastavljaju i sve vi\u0161e \u0161ire; \u0161ire\u0107i se oni se postepeno spu\u0161taju da bi se najposle u kaskadi sve ni\u017eih i ni\u017eih bregova i humaka izgubili u plodnoj ravnici Sarajevskog polja. U procepu tih planina i bregova, koji ga opkoljavaju sa tri strane, a ostavljaju mu slobodan vidik samo prema jugu, le\u017ei celo Sarajevo. Njegove ku\u0107e, javne gra\u0111evine i ulice steru se samo manjim delom u ravnici, a ve\u0107im delom penju se uz padine bregova.<\/strong> Tu su i one strme ali prostrane i bogate ba\u0161te koje okru\u017euju gotovo svaku ku\u0107u na bregu, a koje su u tursko vreme bile jedna od slava Sarajeva. (Za te ba\u0161te je venecijanski ambasador Zeno, koji je 1550. godine pro\u0161ao kroz Sarajevo, zapisao da po lepoti ne zaostaju za onima u Padovi). Tako Sarajevo ima dva vida i dva lica, jedno tamno i strogo, a drugo svetlo i ljupko.<\/strong><\/p>\n
Na visovima iznad neprohodno tesnog grotla di\u017eu se kule i bastioni tvr\u0111ave osmanlijskog porekla. Iz tog tesnaca bije uvek ne\u0161to kao dah minulih ratova i opasnosti, malo straha i teskobe, pome\u0161ane sa o\u0161trim planinskim vetrom. A dole, u dolini, gdje je osmanlijska vlast, u saradnji sa doma\u0107im \u017eivljem, razvila, u svojim najboljim vremenima, stvarala\u010dki rad i \u017eivot \u0161iri se grad Sarajevo. Grad sa strmim i velikim tradicijama, esnafskog reda i radinosti, gra\u0111anske svesti i municipalnog ponosa, poslovi\u010dni grad novca i potrebe za novcem, ali i dobrog ukusa, i razvijenog smisla za red i lepotu, za skladan i radostan \u017eivot.<\/strong> Te dve istorijski uslovljene i protivre\u010dne osobine grada ostavile su traga i u du\u0161i sarajevskog \u010doveka: samosvest, preduzimljivost, \u017eelja za punim \u017eivotom i daljim vidikom, a preko svega toga veo melanholije, dah neodre\u0111ene teskobe i istorijskog opreza prema \u017eivotu i svemu \u0161to \u017eivot donosi.<\/p>\n
Ba\u0161\u010dar\u0161ija<\/strong><\/pre>\n
To je grad. Taj utisak i ta pomisao name\u0107u se uvek kad se ispnemo na jedan od visova koji, okru\u017eeni starinskim utvr\u0111enjima, ste\u0161njavaju i nadvisuju Sarajevo. Uz padine bregova penju se strmi i u pesmama opevani sarajevski vo\u0107njaci, a izme\u0111u njih se ru\u0161e, kao tanke lavine snega, bela mnogobrojna i tako karakteristi\u010dna stara muslimanska groblja. (Ne znam kakva je to igra \u010dula ili nedoku\u010diva logika ose\u0107anja, ali uvek sam imao utisak da zaista vo\u0107njaci idu uz breg, a da se groblja spu\u0161taju). Sa sumrakom koji polagano pada belina njihovih nadgrobnih kamenova isti\u010de se sve ja\u010de. Mnogi od tih tankih i uspravnih ni\u0161ana nagnuo se kao da se sprema da legne u grob i on, zajedno sa svojim pokojnikom.<\/p>\n
Ni\u0161ani kao klasje<\/strong><\/pre>\n
Na nekim mestima su ti ni\u0161ani posejani tako gusto i toliko nagnuti i ispreturani da izgledaju kao klasje zamr\u0161eno i povaljano vetrom. Ta starinska muslimanska groblja nemaju ni\u010deg od mra\u010dne tuge i jezivosti hri\u0161\u0107ankih grobalja. (“Turci sahranjuju svoje mrtve mnogo lep\u0161e nego mi, njihova groblja su prave ba\u0161te”, ka\u017ee jedno lice u Hajneovom “Putu po Harcu”.) Muslimansko groblje zaista nije, kao hri\u0161\u0107ansko, sumorno mesto na periferiji grada, nego sastavni deo \u017eive slike jedne varo\u0161i; u njemu i oko njega smrt ne zamra\u0107uje \u017eivot i \u017eivot ne skrnavi smrt. Ta groblja oko Sarajeva, sa svojim belim ni\u0161anima koji sve vi\u0161e tonu u zemlju, umiru danas i sama, ali spokojno i vedro, u dostojanstvu i lepoti kao \u0161to su umirali i bivali sahranjeni u toku stole\u0107a oni koji u njima po\u010divaju. Pod nama u ljubi\u010dastom sumraku tone sve vi\u0161e staro Sarajevo, sa svojim gra\u0111evinama svih vremena i stilova, svojim crkvama, starim i novim, sinagogama i mnogobrojnim d\u017eamijama, pored kojih rastu jablanovi, vitki i visoki kao minareta.<\/strong> Grad buna i ratova, novca i gladnih godina, ku\u017enih epidemija i razornih po\u017eara, grad ve\u0161tih ljudi, koji su uvek voleli \u017eivot, iako su ga poznavali i s lica i s nali\u010dja. Njegovo lice u poslednjoj svetlosti sutona izgleda drevno mudro; na njemu su, kao bore vekovnih podviga i iskustava, urezane linije ulica, krivudave i smele. One iz turske epohe, prave i krute one iz austrijskog vremena. Te dve vrste gradskih ulica jo\u0161 se jasno razlikuju kao dve azbuke iz dva razna pisma i jezika. Ali velom sumraka, koji biva sve gu\u0161\u0107i, sve ih vi\u0161e izjedna\u010duje i stapa u ne\u010ditku pri\u010du zajedni\u010dke no\u0107i, koja sada pokriva istorije i legende, podvige stranih osvaja\u010da i doma\u0107ih malih i velikih tirana i oligarhija, pokrete narodnih masa, duge i zamr\u0161ene ra\u010dune i obra\u010dune izme\u0111u onih koji imaju a ne daju i onih koji nemaju ni\u0161ta do svojih potreba.<\/p>\n
Pogled na Sarajevo<\/strong><\/pre>\n
Samo dole, u dnu vidika, gde prestaje stari grad, i po\u010dinje slobodna ravnica, ima jo\u0161 trag dnevne svetlosti. U posrednom, rumenom odblesku ve\u0107 skrivenog sunca belasa se dim fabri\u010dkih dimnjaka i naslu\u0107uju krovovi novih naselja. Tamo novi ljudi novih nara\u0161taja ovog starog grada zidaju i grade novo. S<\/strong>poro i mu\u010dno, jer sporo i mu\u010dno se ostvaruju velike stvari, bi\u0107e tamo dole u ravnici savladana pro\u0161lost, prevazi\u0111ena istorija. Ispod te na oko devi\u010danske ravnice po\u010divaju u bogatim naslagama tragovi preistorijskih naselja, mozaici i miljokazi rimske epohe i novac i oru\u017eje srednjovekovne Bosne, a na njoj se grade fabrike i stanovi i pomaljaju oblici novog \u017eivota. Pomaljaju se sporo i mu\u010dno, ali sigurno, po neumitnim zakonima dru\u0161tvenog razvitka. I u koje god doba dana i sa koga god uzvi\u0161enja bacite pogled na Sarajevo, vi uvek i nehotice pomislite isto. To je grad. Grad koji i dotrajava i umire, i u isto vreme se ra\u0111a i preobra\u017eava.<\/p>\n
Izvor: Radiosarajevo.ba<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas se navr\u0161avaju 42. godina od smrti Ive Andri\u0107a, velikana jugoslavenske knji\u017eevnosti, uspje\u0161nog diplomate Kraljevine Jugoslavije, dobitnika Nobelove nagrade za knji\u017eevnost… Andri\u0107 je ro\u0111en u Dolcu pored Travnika, 9. oktobra 1892. godine, a djetinjstvo provodi u Vi\u0161egradu, gdje je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu. 1903. godine upisuje sarajevsku Veliku gimnaziju (od koje su 1922. godine nastale dana\u0161nje […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":12254,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[8,10],"tags":[65],"class_list":["post-12252","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura","category-news","tag-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12252","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12252"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12252\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12255,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12252\/revisions\/12255"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12254"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12252"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12252"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12252"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}