{"id":12608,"date":"2023-01-04T12:19:37","date_gmt":"2023-01-04T11:19:37","guid":{"rendered":"http:\/\/mokrolive.info\/?p=12608"},"modified":"2023-01-04T12:19:39","modified_gmt":"2023-01-04T11:19:39","slug":"on-je-uhvatio-carugukako-je-pao-najveci-bandit-kraljevineshs","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mokrolive.info\/?p=12608","title":{"rendered":"ON JE UHVATIO \u010cARUGU:Kako je pao najve\u0107i bandit KraljevineSHS"},"content":{"rendered":"\n

RAZBOJNIK o kome se su kru\u017eile romansirane legende kao za\u0161titniku sirotinje.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u017divot bandita iz Slavonije, Jovana Stanisavljevi\u0107a \u010caruga, poslu\u017eio je Rajku Grli\u0107u za istoimeni film – “\u010caruga”. <\/p>\n\n\n\n

Malo je poznato ime policajca koji mu je stavio lisice na ruke, odbio mito 30 puta ve\u0107i od njegove plate da ga pusti, a za taj posao bio nagra\u0111en sa 10.000 dinara iz 1925. godine, od kojih je potom sazidao skromnu ku\u0107u u kojoj je do\u017eiveo duboku starost.<\/p>\n\n\n\n

U pitanju je policijski narednik Jago\u0161 Perovi\u0107, a intervju sa njim u 94. godini, objavljen je 6. aprila 1990. u TV Novostima i prenosimo ga u celosti:<\/p>\n\n\n\n

LEGENDARNI slavonski bandit Jovan Stanisavljevi\u0107, poznat kao \u010caruga, koji je\u00a01925. godine uhap\u0161en i u\u00a0Osijeku spektakularno obe\u0161en, u narodnim pri\u010dama i dalje je besmrtan. Oko njegovog imena predu se kontroverzne pri\u010de – od onih koje govore o \u010carugi kao za\u0161titniku sirotinje, lepotanu i ljubavniku koji je bogata\u0161ima bio strah i trepet, do onih koje ga predstavljaju kao velikog bolj\u0161evika, povratnika iz Oktobarske revolucije i potpisnika manifesta o Jugoslaviji kao sovjetskoj republici… Li\u010dnost, dakle, idealna za filmsku pri\u010du, \u0161to su scenarista Ivan Ku\u0161an i reditelj Rajko Grli\u0107 iskoristili kao temu za film i TV seriju “\u010caruga”. Snimanje je po\u010delo, a o tome smo pisali u broju od 13. aprila ove godine.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Odmah po objavljivanju te reporta\u017ee javila nam se na\u0161a \u010ditateljka Dragana Perovi\u0107 i ispri\u010dala nam da je ro\u0111eni brat njenog dede uhapsio \u010carugu, da mu je on li\u010dno stavio lisice na ruke, da ima 93 godine i da \u017eivi u selu Gabo\u0161 kraj Vinkovaca. Tragom ovog obave\u0161tenja uputili smo se u ovo mirno pravoslavno selo i predusretljivo\u0161\u0107u kom\u0161inica lako na\u0161li junaka na\u0161e pri\u010de.<\/em><\/p>\n\n\n\n

ZAJEDNO PILI<\/em><\/h2>\n\n\n\n

Na pragu nas je do\u010dekala Marija Petrovi\u0107, \u0107erka Jago\u0161a Perovi\u0107a, koja sa mu\u017eem Danilom \u017eivi u staroj i ve\u0107 prili\u010dno oronuloj ku\u0107i. Izvinjavaju\u0107i se zbog svog skromnog doma, uvela nas je u kuhinju, jednu od dve prostorije, ako izuzmemo ostavu, i upoznala nas sa ocem Jago\u0161em.<\/em><\/p>\n\n\n\n

– Stari vi\u0161e ne vidi dobro i ne \u010duje, pa mora da se vi\u010de da bi ne\u0161to razumeo – objasnila nam je odmah Mara. – Star je, izdale su ga i noge, ruka mu je oduzeta zbog povrede jo\u0161 iz Prvog svetskog rata, ali se zato svega odli\u010dno se\u0107a. Pamti on imena i godine bolje nego ja.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i \u0107erki Mari razgovaramo sa biv\u0161im policijskim narednikom, koji, kada je shvatio ko smo, ko nas je poslao i \u0161ta ho\u0107emo, iznenada postaje \u017eivahan i duhovit starac spreman za saradnju.<\/em><\/p>\n\n\n\n

– \u010caruga je bio lukav i jako oprezan -po\u010dinje Jago\u0161 pri\u010du o razbojniku. – Naj\u010de\u0161\u0107e se predstavljao kao vojni referent koji za vojsku nabavlja meso i druge namrnice, tako da sam neretko i ja sa njim sedeo po kr\u010dmama, jeo i pio, a da ni sanjao nisam ko je to zaista. Tek kada sam ga uhapsio shvatio sam da sam ga poznavao od ranije i prisetio sam se da je bilo trenutaka kada smo se svi \u0161alili pla\u0161e\u0107i jedni druge: “A, \u0161ta ako sad do\u0111e \u010caruga”? I Jovo se smejao zajedno sa nama.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Ko zna da li bi ovaj razbojnik, koji je ubio dva \u017eandara i jedan bra\u010dni par, ikada bio uhva\u0107en da se kao u nekom vodvilju sudbina nije poigrala i njegovo pismo upu\u0107eno vernoj ljubavnici Mandi po\u0161tar gre\u0161kom nije uru\u010dio jednoj drugoj Mandi… Ova je, pak, i ne slute\u0107i \u010dije je to pismo, ali uvidev\u0161i da nije za nju, dala pismo \u017eandarmerijskom podnaredniku Mitru Mirovi\u0107u, koji je odmah shvatio da je pismo napisao li\u010dno \u010caruga.<\/em><\/p>\n\n\n\n

– Po\u0161to su tada nadle\u017enosti policije i \u017eandarmerije bile strogo podeljene, Mirovi\u0107 je do\u0161ao u policiju i tra\u017eio dva policajca da uhapse Jovu Stanisavljevi\u0107a. Odredili su Luku Marciki\u0107a i mene. Opkolili smo Mandinu ku\u0107u tako \u0161to smo se rasporedili ispod prozora i na zadnja vrata, a ja sam u\u0161ao u ku\u0107u. Kada sam otvorio vrata video sam \u010carugu kako spava pijan na podu pored kreveta. Iz d\u017eepa mu je virio pi\u0161tolj, pa sam se prikrao i lagano ga izvadio. On se tada probudio, pa sam viknuo Mirovi\u0107a i ostale da u\u0111u, da mi pomognu da mu stavim “ma\u010dke” na ruke. On, me\u0111utim, ni\u0161ta nije hteo da prizna i predstavio se kao Nikola Krmpoti\u0107. Krenuli smo putem i slu\u010dajno sreli njegovog brata od strica, koji je, kada ga je ugledao, uzviknuo: “Brate Jovo, pa zar tako vezanog da te vode!?”<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tako se sudbina ponovo ume\u0161ala u \u017eivot Jove Stanisavljevi\u0107a – \u010caruge: i nehotice ga je odao njegov ro\u0111ak. Da nije bilo tog slu\u010dajnog susreta, verovatno bi Jovo bio oslobo\u0111en zbog nedostatka dokaza!<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

– Kada smo ga uhapsili, a bilo nas je \u010detvorica – pri\u010da dalje Jago\u0161 – \u010caruga je kod sebe imao 63 hiljade dinara. Odmah nam je ponudio sve pare samo da ga oslobodimo. Nismo pristali iako je tada obi\u010dni \u017eandar imao platu dve, a ja, kao narednik policije, dve i po hiljade dinara. Kasnije smo kao nagradu, svi dobili po 10 hiljada dinara. Od tih para tada sam sazidao ovu ku\u0107u… \u010carugu smo oterali u Osijek, u zatvor, gde mu je posle su\u0111eno, a ja sam bio jedan od svedoka. Prisustvovao sam i ve\u0161anju. U to vreme za celu Jugoslaviju postao je jedan d\u017eelat i to iz Sarajeva. Na dan smaknu\u0107a do\u0161ao je u Osijek, navukao nove crne rukavice, popeo \u010carugu na stolicu, stavio mu om\u010du oko vrata, izmakao mu stolicu i povukao ga za nove kako bi mu odmah pukla vratna \u017eila. Skinuo je, zatim rukavice, bacio ih na zemlju i mrtvom Jovi poru\u010dio: “Nisam ti ja brate ni\u0161ta kriv, kriva ti je dr\u017eava”. Okrenuo se i oti\u0161ao. Sahranjen je na starom osije\u010dkom groblju. Na njegovom grobu stalno je neko sadio cve\u0107e, ali niko nikada nije video ko.<\/em><\/p>\n\n\n\n

STRAH ZA SUTRA<\/em><\/h2>\n\n\n\n

Junak na\u0161e pri\u010de, Jago\u0161 Perovi\u0107, ro\u0111en je 21. februara 1897. godine u Crnoj Gori, u Nik\u0161i\u0107u, kao jedan od blizanaca (njegov brat blizanac je nestao u Drugom svetskom ratu bez ikakvog traga). U vreme Prvog svetskog rata ranjen je u levu ruku, tako da mu je lakat ostao gotovo potpuno uko\u010den. Bio je u bolnici na Cetinju, a odatle je sa austrijskom vojskom preba\u010den u Be\u010d gde je dugo le\u010den. Posle rata Perovi\u0107i su se nastanili u Gabo\u0161u, a Jago\u0161 je, mada invalid, postao narednik u policiji. U kratkom periodu mira izme\u0111u dva rata o\u017eenio se 1920. godine Franci\u0161kom, Nemicom koja je sedam godina \u017eivela u Americi, u Minesoti. Rodila mu je sina Petra i \u0107erku Mariju. Petar je 1941. godine bio u vojno-tehni\u010dku \u0161kolu u Kragujevcu, ali je oti\u0161ao u partizane i 1943. godine poginuo u Gorjanu kod \u0110akova.<\/em><\/p>\n\n\n\n

– Kada je Jugoslavija kapitulirala – pri\u010da Jago\u0161 – mene su kao policijskog narednika oterali u zarobljeni\u0161tvo u Hamburg. Tamo sam se prijavio kao Crnogorac, pa su me Nemci vratili usta\u0161ama u Zagreb. Verovatno bi me poslali dalje u Jasenovac i tamo ubili, da se slu\u010dajno u zagreba\u010dkom zatvoru nije na\u0161ao i jedan moj \u0161kolski drug, usta\u0161a koji je kri\u0161om poslao moje pismo ku\u0107i… Kada je Franci\u0161ka dobila pismo, odmah je krenula put Zagreba i tamo se uputila u nema\u010dku komandu. Predstavila se kao Nemica i rekla da joj je mu\u017e zarobljen kod usta\u0161a. Odmah su je odveli u zatvor i zahtevali da nam dozvole da se vidimo i da mi da hranu koju mi je donela. Uz obe\u0107anje da \u0107e sve biti u redu, Franci\u0161ka se vratila deci, a mene su zaista posle dva dana oslobodili. Ali, bio sam tako slab, imao sam jedva 20 kilograma, da nisam mogao da hodam. Da nije bilo jednog mog kom\u0161ije koji me je prepoznao i stavio na kola, verovatno se nikad ne bih vratio. Ali, kada sam do\u0161ao u Vinkovce, svi su se moji prijatelji pravili da me ne prepoznaju i od mene okretali glavu.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Bila je to 1942. godina. Godinu dana kasnije ponovo je uhap\u0161en. Ovoga puta pokupio ga je Gestapo zato \u0161to je me\u0111u seljacima sakupljao pare i mast za partizane. Ponovo je bio u zatovrima u Vinkovcu i Osijeku…<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

– Zbog partizana sam bio u zatvoru, u partizanima sam izgubio i sina, pa ipak sam 1950. godine, zbog nekih kleveta, bio i tri meseca u partizanskom zatvoru.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Posle toga nije vi\u0161e bilo nemira u Jago\u0161evom \u017eivotu. Sa svojom Franci\u0161kom, \u0107erkom, zetom i njihovom decom mirno je \u017eiveo u ku\u0107i koju je sazidao novcem od nagrade za hap\u0161enje \u010caruge, obra\u0111uju\u0107i \u010detiri jutra zemlje. Franci\u0161ka je umrla u osamdesetpetoj godini, pa je \u0107erka Marija preuzela brigu o ocu.<\/em><\/p>\n\n\n\n

– Mi smo siromasi, ali nismo gladni – ka\u017ee Mara. – Za jesti kupimo, gajimo ne\u0161to \u017eivine i radimo samo ba\u0161tu. Zemlju vi\u0161e ne mo\u017eemo, stari smo, pa je dajemo u zakup.<\/em><\/p>\n\n\n\n

S obzirom da je posle prvog kruga glasanja na vi\u0161estrana\u010dkim izborima u ovom kraju gotovo apsolutno pobedila HDZ, Jago\u0161, koji se i dalje \u017eivo interesuje za politiku, vrlo je zabrinut. Neminovno mu se name\u0107u pore\u0111enja sa onim nekad. Sre\u0107om ka\u017ee, imaju ro\u0111ake u Beogradu i Vin\u010di, pa \u0107e, ako postane opasno, imati gde da se sklone…<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tako su se nemir i neizvesnost ponovo uvukli u \u017eivot ovog starca koji je pro\u0161ao i pre\u017eiveo nema\u010dke zatvore u oba rata, pre\u017eiveo usta\u0161ko i partizansko hap\u0161enje. U devedeset \u010detvrtoj godini \u017eivota ponovo strepi za svoju porodicu. Pri\u010da o hap\u0161enju \u010caruge ostaje tek samo pri\u010da o lepom i okrutnom hajduku i hrabrom policajcu.<\/em><\/p>\n\n\n\n

* Nportal.rs zbog vas daje novi \u017eivot tekstovima iz bogate novinske arhive “Novosti”, a ovaj tekst je iza\u0161ao u “TV Novostima” 6. aprila 1990. godine.*<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izvor : Novosti <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

RAZBOJNIK o kome se su kru\u017eile romansirane legende kao za\u0161titniku sirotinje. \u017divot bandita iz Slavonije, Jovana Stanisavljevi\u0107a \u010caruga, poslu\u017eio je Rajku Grli\u0107u za istoimeni film – “\u010caruga”.  Malo je poznato ime policajca koji mu je stavio lisice na ruke, odbio mito 30 puta ve\u0107i od njegove plate da ga pusti, a za taj posao bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":12613,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"off","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[1,42,10],"tags":[],"class_list":["post-12608","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vijesti","category-istorija","category-news"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12608","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12608"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12608\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12614,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12608\/revisions\/12614"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12613"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12608"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12608"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12608"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}