{"id":5895,"date":"2015-04-30T19:25:07","date_gmt":"2015-04-30T17:25:07","guid":{"rendered":"http:\/\/mokrolive.info\/?p=5895"},"modified":"2015-04-30T19:25:07","modified_gmt":"2015-04-30T17:25:07","slug":"zasto-obiljezavamo-prvi-maj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mokrolive.info\/?p=5895","title":{"rendered":"Za\u0161to obilje\u017eavamo Prvi maj?"},"content":{"rendered":"

\"Hajmarket\"<\/a>Masakru na trgu Hajmarket je doprineo da se prvi radni\u010dki globalni pokret ujedini oko jednog datuma, a njegove posledice su stigle mnogo kasnije u vidu \u010ditavog spektra prava koje ljudi danas u\u017eivaju<\/strong><\/p>\n

\u010cini se da je Prvi maj na Zapadu jo\u0161 uvek sna\u017ean povod za mar\u0161eve i demonstracije radnika, ali i okr\u0161aje antiglobalista, anarhista i sindikalnih organizacija sa policijom, kao i da dobija poseban zamah otkako je nakon ekonomske krize postala manje prikrivena donekle pogubna i sebi\u010dna narav kapitalizma.<\/p>\n

U Srbiji, zbog toga \u0161to su sindikalne organizacije ostale uglavnom organizaciono devastirane, politi\u010dki kompromitovane, onemo\u0107ale i korumpirane od tajkuna i drugog sumnjivog kapitala, jedine preostale tekovine Me\u0111unarodnog praznika rada predstavljaju tradicionalni prvomajski uranci, porodi\u010dni ro\u0161tilji i izleti u prirodi.<\/p>\n

No, to je vrlo razumljivo \u2013 ovaj, ironije li, najtrajniji dr\u017eavni praznik tokom poslednjih 120 godina neprestano je menjao simboliku u raznim politi\u010dkim okolnostima, upravo onako kako se i polo\u017eaj i dru\u0161tvena uloga radnika menjala. Me\u0111utim, mada se tako dugo obele\u017eava, retko ko je detajnije upu\u0107en za\u0161to se Prvi maj slavi, osim da se to \u010dini zbog \u201eprotesta radnika u \u010cikagu za radni\u010dka prava\u201c.<\/p>\n

Kako je zapravo sve po\u010delo? Nakon duge i burne predistorije radni\u010dkih protesta u borbi za osmo\u010dasovno radno vreme, ameri\u010dka Federacija trgova\u010dkih i radni\u010dkih sindikata, na velikoj konvenciji u oktobru 1884. godine donela je odluku da se odredi datum na koji \u0107e osmo\u010dasovni radni dan postati standard i posle koga ne\u0107e vi\u0161e biti kompomisa sa poslodavcima oko tog pitanja. Za taj dan je izabran 1. maj 1886. godine.<\/p>\n

Kako se ovaj datum pribli\u017eavao, sindikati su se spremali za odsutni generalni \u0161trajk \u0161irom Sjedinjenih dr\u017eava, da bi u subotu, prvog maja, organizovali impresivne mar\u0161eve vi\u0161e desetina hiljada radnika u Njujorku, Detroitu, Milvokiju i drugim gradovima. Glavni mar\u0161 sa vi\u0161e od 80.000 demonstranata organizovan je u \u010cikagu, tada\u0161njem ameri\u010dkog sredi\u0161tu najve\u0107e industrije i istovremeno, najve\u0107ih sindikalnih organizacija.<\/p>\n

Protesti u \u010cikagu su trajali vi\u0161e dana i u skladu sa planom organizatora koji nisu \u017eeleli da kompromituju ideju uli\u010dnim sukobima, sve je delovalo mirno \u2013 radnici su samo burno mar\u0161irali ulicama i slu\u0161ali vatrene govore sindikalnih vo\u0111a, me\u0111u kojima su se kao govornici posebno isticali tapetar i anarhisti\u010dki vo\u0111a Avgust Spajs i borac protiv ropstva i urednik anarhisti\u010dkog lista Alarm, Albert Parsons.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Tre\u0107eg dana demonstracija za osmo\u010dasovno radno vreme, do\u0161lo je do incidenta ispred Mekormikove fabrike u kojoj je odranije podignut \u0161trajk, ali je vlasnik uspeo da zameni zaposlene.<\/p>\n

Mada je Spajs pozivao na smirenost, pred kapijom fabrike su se sukobili otpu\u0161teni Mekormikovi radnici sa \u0161trajkbreherima, posle \u010dega je 400 policajaca iza\u0161lo iz kruga fabrike i pucalo u masu. U krvavom incidentu je poginulo \u0161est demonstranata.<\/p>\n

Ljuti zbog nasilja policije, anarhisti su zakazali veliko okupljanje za dan kasnije, 4. maja, na trgu Hajmarket. Isprva su od\u0161tapani leci sa pozivom radnicima da do\u0111u naoru\u017eani, ali su na inicijativu Avgusta Spajsa povu\u010deni i zamenjeni sa 20.000 letaka koji su pozivali da se \u0161trajka\u010di okupe na mirnim protestima.<\/p>\n

Na ovaj istorijski protest nije se odazvalo tako mnogo \u0161trajka\u010da, a isprva je bilo toliko mirno da se na njemu pojavio i gradona\u010delnik \u010cikaga. I onda je nikada otkriveni po\u010dinilac bacio bombu na policiju i u eksploziji usmrtio policajca Matijas Degana.<\/p>\n

Nakon eksplozije, policija je otvorila vatru na radnike, na \u0161ta im je nekoliko naoru\u017eanih demonstranata odgovorilo. U petominutnom sukobu na trgu Hajmarket, u kome su pored radnika, policajci pucali i sami na sebe u takozvaoj \u201eprijateljskoj vatri\u201c usmr\u0107eno je sedam policijaca, a 67 je ranjeno. Nastradalo je i vi\u0161e desetina \u0161trajka\u010da, ali ta\u010dan broj nije ustanovljen.<\/p>\n

Nakon masakra na Hajmarketu, uhap\u0161eno je osam anarhisti\u010dkih vo\u0111a, me\u0111u kojima su bili i Spajs i Parson. Usledilo je su\u0111enje koje je u\u0161lo u istoriju kao jedan od najo\u010diglednije montiranih politi\u010dkih procesa. Su\u0111enje je privla\u010dio pa\u017enju medija u celom svetu, a u njemu je bilo vi\u0161e te\u0161kozamislivih nepravilnosti, kao \u0161to je detalj da su u poroti sedeli ro\u0111aci nastradalih policajaca.<\/p>\n

Sud je brzo ustanovio da nijedan od uhap\u0161enih anarhista nije odgovoran za bacanje bombe, niti je to naredio, niti pripremao eksploziv. No, uprkos tome, svih osam osumnji\u010denih progla\u0161eni su krivim zbog \u201ekrvavog vo\u0107a\u201c koje su u svom anarhisti\u010dkom delovanju posejali.<\/p>\n

Sedam anarhista je osu\u0111eno na smrt ve\u0161anjem, a jedan na zatvor od petnaest godina. Jedan od osu\u0111enih je uspeo da sebe sam usmrti neposredno pred izvr\u0161enje kazne, a ostala \u0161estorica, uklju\u010duju\u0107i i Spajsa i Parsonsa, obe\u0161eni su 11. novembra 1887. Njihova smrt je izazvala gnev i tugu \u0161irom sveta, a samo Parsonsovoj sahrani je u \u010cikagu prisustvovalo 250.000 ljudi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U znak se\u0107anja na masakr na Hajmarketu, protesti radnika \u0161irom Amerike za osmo\u010dasovno radno vreme narednih godina su organizovani upravo prvog maja. U me\u0111uvremenu, anarhisti\u010dka ideja je u svetlu bomba\u0161kog incidenta sticala sve vi\u0161e neprijatelja kao izrazito agresivna i ru\u0161ila\u010dka, ali to nije umanjivalo zna\u010daj Prvog maja kao dana se\u0107anja na Hajmarket, zbog o\u010digledne nepravde prema tada\u0161njim ugnjetavanim klasama koja je pokazana u ovom incidentu.<\/p>\n

Na prvom kongresu Druge Internacionale u Parizu 1889. godine, komunisti\u010dke partije i sindikati iz celog sveta su se dogovorili da zbog simbolike izaberu ba\u0161 Prvi maj kao dan kad \u0107e se organizovati prvi sveop\u0161ti internacionalni \u0161trajk radnika za osmo\u010dasovno radno vreme. Protest koji je po ovom dogovoru odr\u017ean 1. maja 1890. do\u017eiveo je izvanredan uspeh i mada je nivo komunikacija u to doba bio neuporediv sa dana\u0161njim, demonstarcije su istovremeno uspe\u0161no podignute u stotinama, hiljadama gradova \u0161irom cele planete.<\/p>\n

Pri\u010da o masakru na trgu Hajmarket je bez sumnje doprinela da se prvi radni\u010dki globalni pokret ujedini oko jednog datuma. Njegove posledice su stigle mnogo kasnije u vidu \u010ditavog spektra socijaldemokratskih prava koje ljudi danas u\u017eivaju, kao \u0161to je osmo\u010dasovno radno vreme, pravo na li\u010dni dohodak, pravo na praznike ili penziono i socijalno osiguranje.<\/p>\n

Sam Prvi maj je ve\u0107 po\u010detkom XX veka postao nesumnjivi me\u0111unarodni simbol borbe za radni\u010dka prava. U to doba se simultano, \u010dak i bez centralne organizacije, u raznim zemljama redovno obele\u017eavao protestima, mar\u0161evima i sukobima sa simbolima bur\u017eoaskog ustrojstva, ponekad nalik na dana\u0161nje antiglobalisti\u010dke proteste. Situacija se, me\u0111utim, izmenila u seriji revolucionarnih doga\u0111aja u prvoj polovini XX veka, kakva je bila bolj\u0161evi\u010dka revolucija u Rusiji oktobra (novembra) 1917. godine.<\/p>\n

Nakon Oktobarske revolucije i po\u010detka dominacije Sovjeta nad komunisti\u010dkim pokretima, Prvi maj postaje jedan od osnovnih simbola bolj\u0161evi\u010dke vlasti. Mada ga i ve\u0107i broj nekomunisti\u010dkih zemalja pod pritiskom sindikata uvodi kao nacionalni praznik, on postaje i simbol spoljnopoliti\u010dke snage i mere uticaja SSSR-a, \u010diji zna\u010daj dosti\u017ee vrhunac tokom Hladnog rata. Zato u Americi, gde se masakr na Hajmarketu i desio, dr\u017eava nikada ne prihvata Prvi maj kao praznik \u2013 radnici svoj dan u SAD obele\u017eavaju u septembru.<\/p>\n

Posle pada Sovjetskog saveza; u naredne dve decenije Prvi maj biva rastere\u0107en hladnoratovskog bremena i na mnogim mestima se vra\u0107a izvornom zna\u010denju brige za radni\u010dka prava, sada u svetu multikorporacija, otvorenog tr\u017ei\u0161ta, ali i jedne preduboke podele savremenog sveta na one koji dr\u017ee dijete i one koji umiru od gladi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Masakru na trgu Hajmarket je doprineo da se prvi radni\u010dki globalni pokret ujedini oko jednog datuma, a njegove posledice su stigle mnogo kasnije u vidu \u010ditavog spektra prava koje ljudi danas u\u017eivaju \u010cini se da je Prvi maj na Zapadu jo\u0161 uvek sna\u017ean povod za mar\u0161eve i demonstracije radnika, ali i okr\u0161aje antiglobalista, anarhista i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5896,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[10,22],"tags":[],"class_list":["post-5895","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5895"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5895\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5897,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5895\/revisions\/5897"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/5896"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}