{"id":9297,"date":"2016-02-10T09:11:27","date_gmt":"2016-02-10T08:11:27","guid":{"rendered":"http:\/\/mokrolive.info\/?p=9297"},"modified":"2016-02-11T01:05:18","modified_gmt":"2016-02-11T00:05:18","slug":"zasto-su-rusija-i-turska-prirodni-neprijatelji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mokrolive.info\/?p=9297","title":{"rendered":"Za\u0161to su Rusija i Turska prirodni neprijatelji"},"content":{"rendered":"
\n
Tenzije izme\u0111u Rusije i Turske su ponovo poja\u010dane, iako to nije iznena\u0111uju\u0107e kada se posmatraju u istorijskom kontekstu<\/strong><\/em><\/h5>\n<\/section>\n
\"Putin\"Portparol ruskog Ministarstva odbrane general Igor Kona\u0161enkov izjavio je 4. februara da Turska planira invaziju Sirije. On je rekao da su slike sa jednog mesta na tursko-sirijskoj granici, pokazale pro\u0161irenje saobra\u0107ajne infrastrukture koja bi mogla da se koristi za kretanje trupa i vojne opreme. To je dodatno obavljneo pored drugih radova ura\u0111enih ranije.Kao odgovor, neimenovani funkcioner iz kancelarije premijera Ahmeta Davutogla je Rojtersu izjavio \u00a0da Rusi “kao zemlja koja je ve\u0107 izvr\u0161ila invaziju na Siriju, jednostavno skre\u0107u pa\u017enju sa njihovih napada na civile.”Bujica optu\u017ebi na obe strane je postala rutinska stvar. Optu\u017ebe i kontra-optu\u017ebe su manje va\u017ene od \u010dinjenice da su postale rutina.<\/p>\n

Do ruske intervencije u Siriji, Turci i Rusi su imali odnose saradnje u \u010dijem sredi\u0161tu je bila energetika i druga trgovina. Stoga je korisno da poku\u0161amo da razumemo \u0161ta je po\u0161lo naopako.<\/p>\n

\n
\"Foto:<\/a>

Foto: AP<\/p><\/div>\n<\/div>\n

Odnosi Turske sa Rusima su u\u0161li u silaznu fazu na po\u010detku ukrajinske krize, krajem 2013. Neposredan problem za Tursku bio je status Tatara na Krimu, sa kojima Turci imaju etni\u010dke i verske veze i stoga su morali bar formalno da izraze brigu i po\u0161alju posmatra\u010de. Rusi to nisu do\u010dekali sa dobrodo\u0161licom, jer su ih u to vreme Amerikanci i Evropljani napadali u vezi njihovih svoje postupaka na Krimu.Rusi nisu imali poseban odnos sa Turskom, ali su imali dovoljno zajedni\u010dkih interesa da bi se nadali da \u0107e Turci postupiti druga\u010dije. Turska naravno, ima dublje razloge za zabrinutost. De\u0161avanja na Krimu su teorenjtski dali ruskoj floti u Sevastopolju ve\u0107u slobodu za manevrisanje. Ranije, je Ukrajina dala Rusiji pravo pristupa ovoj pomorskoj bazi, koja je uklju\u010divala najbla\u017ei mogu\u0107i stepen nadzora. Sa pripajanjem Krimu, baza je postala ruska teritorija.<\/p>\n

Turci su razumeli ruski interes u Ukrajini i shvatili da su Rusi dobili ve\u0107u slobodu delovanja u Crnom moru. Ono \u0161to nisu znali je kako Rusi planiraju da koriste tu slobodu. Ovo pitanje ima dugu istoriju.<\/p>\n

Evropska Rusija ima tri puta do okeana, a svi prolaze kroz ta\u010dke pod kontrolom stranih i ponekad neprijateljskih sila. Lu\u010dki grad Murmansk je jedna pristupna ta\u010dka, ali ona vodi do linije Grenland-Island-Velika Britanija. Drugo, postoji Sankt-Peterburg, \u0161to dovodi do prolaza koje kontroli\u0161e Danka. Tre\u0107a pristupna ta\u010dka je Sevastopolj, koji vodi preko Bosfora koji je pod kontrolom Turske. Jo\u0161 od poslednjih dana Otomanskog carstva, Rusi su \u017eeleli da preuzmu kontrolu nad Bosforom i otvore put ka Mediteranu. Tokom hladnog rata, tra\u017eili su da steknu uticaj u Turskoj u cilju pristupa Bosforu. To je u mnogo \u010demu centar gravitacije za Tursku i potencijalno vitalna stvar za Ruse.<\/p>\n

\n
\"Foto:<\/a>

Foto: Rojters<\/p><\/div>\n<\/div>\n

Nije bilo sumnje da \u0107e Rusi napraviti korak ka Bosforu po\u0161to je izbila ukrajinska kriza. Ali, bilo je logi\u010dno pretpostaviti da je Rusima, zbog ja\u010deg zapadnog prisustva u Ukrajini, potrebno ja\u010danje prisustva u Crnom moru. Ja\u010da ruska sila u Crnom moru mo\u017ee da se koristi za blokiranje operacija NATO u Rumuniji, na primer. Ali Turci su shvatili da teoretsko gomilanje ruskih snaga u Crnom moru mo\u017ee zavr\u0161iti sa potpuno drugim namerama, po njih nepredvidivim.\u00a0To ih je uznemirilo, a Ruska intervencija u Siriji je bila jo\u0161 jedan korak.Rusi nisu imali nameru da to bude potez protiv Turaka, ve\u0107 je to bio na\u010din da poka\u017eu svoju sposobnost da uti\u010du na doga\u0111aje u regionu koji Sjedinjene Dr\u017eave \u017eele da napuste, ali ne znaju kako. To zapravo nije bila pretnja ni Amerikancima. Sjedinjene Dr\u017eave \u017eele da sirijski predsednik Ba\u0161ar al-Asad ode, ali sigurno ne dok je Islamska dr\u017eava duboko u Siriji. Prioritet SAD je da se \u00a0zauzda ISIS. Istovremeno, Amerika nije mogla otvoreno da podr\u017ei Asada, jer im to njihova politika nije dozvolila. Ruski intervencija je re\u0161ila ovaj problem za Amerikance. Oni su javno osudili Ruse zbof me\u0161anja, ali privatno im je laknulo da vide teroristi ne\u0107e zauzeti Damask.<\/p>\n

Rusi nisu imali potrebu da ciljaju na Tursku. Me\u0111utim, Turska je neprijatelj Asadovog re\u017eima, kako zbog njegovih sukoba sa Turkmenima i Arapima u Siriji, tako jer \u017eeli da ima \u0161iri uticaj nad kriti\u010dnim susedom. Turci su protuma\u010dili u\u010de\u0161\u0107e Rusije u Siriji kao namernu intervenciju protiv turskih interesa, a rezultat pove\u0107ane napetosti izme\u0111u dve zemlje je obaranje ruskog aviona.\u00a0To je stvorilo ne ratno stanje, ve\u0107 stanje neprijateljstva \u010diji je razvoj \u00a0te\u0161ko predvideti.<\/p>\n

To neprijateljstvo je dovelo do incidenata kao \u0161to je zaustavljanje najmanje jednog ruskog broda kada je poku\u0161ao da pro\u0111e kroz Bosfor, kao podsetnik ranjivosti Rusije. Njima je potreban Bosfor radi podr\u0161ke njihovih snaga u Siriji. I tako se opet pojavio stari ruski strate\u0161ki problem. To je dovelo do beskrajnih provokacija, pretnji odmazdom i pogor\u0161anja tursko-ruskih odnosa.<\/p>\n

\n
\"Foto:<\/a>

Foto: AP<\/p><\/div>\n<\/div>\n

Ovo je mesto gde geopolitika postaje korisno sredstvo za razumevanje i predvi\u0111anja doga\u0111aja. Rusija i Turska su istorijski neprijatelji ne samo zbog Bosfora, ve\u0107 i zbog Crnog mora. Interesi dve zemlje se seku suvi\u0161e \u010desto i na previ\u0161e na\u010dina, da bi one u potpunosti verovale jedna drugoj.Odnosi Turske i Rusije su sada i na kriti\u010dnoj ta\u010dki. Rusija poku\u0161ava da odr\u017ei svoju ekonomsku i strate\u0161ku ravnote\u017eu. Nju Turska \u00a0jednostavno geografski preseca, sa \u010detiri destabilizovati regionima Evropa, Rusija, Bliski istok i Centralna Azija. Obe zemlje su duboko ranjive i stoga su veoma osetljive na poteze druge. Slu\u010dajni doga\u0111aji koji su doveli do ovog stanja slede logi\u010dan obrazac \u0161ireg stanovi\u0161ta.<\/p>\n

Ove dve zemlje su imale mnoge istorijske obra\u010dune, i mere svaki novi doga\u0111aj opore\u0111uju sa starim. Nepoverenje je normalno i razumno stanje izme\u0111u ove dve zemlje, i mi smo svedoci da se ono sada samo vratilo u tradicionalni obrazac.<\/p>\n

Izvor : (Geopolitical futures – priredio M. \u0110or\u0111evi\u010d)<\/strong><\/em><\/p>\n<\/section>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tenzije izme\u0111u Rusije i Turske su ponovo poja\u010dane, iako to nije iznena\u0111uju\u0107e kada se posmatraju u istorijskom kontekstu Portparol ruskog Ministarstva odbrane general Igor Kona\u0161enkov izjavio je 4. februara da Turska planira invaziju Sirije. On je rekao da su slike sa jednog mesta na tursko-sirijskoj granici, pokazale pro\u0161irenje saobra\u0107ajne infrastrukture koja bi mogla da se […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":9298,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[10,36],"tags":[74],"class_list":["post-9297","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-svijet","tag-svijet"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9297","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9297"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9297\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9426,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9297\/revisions\/9426"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/9298"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9297"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9297"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mokrolive.info\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9297"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}