U Mokroj Gori trenutno se završava gradnja još jednog kapitalnog objekta iza kojeg stoji Emir Kusturica: niti je crkva, niti je džamija, nego je – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda!

Nalazi se na ”trasi” one čuvene ”zelene transverzale”, koju su, pokazalo se, nimalo vispreni i kreativni Kremanci pripisali Emiru Kusturici, optužujući ga da pravi ”koridor” od Istanbula do Novog Pazara, preko Priboja i Mokre Gore ka Sarajevu…!

Pre nekoliko dana, Kusturica je od Bošnjaka optužen da pravi ”pravoslavnu transverzalu” – od Srebrenice, Drinom do Višegrada, pa ka Srbiji…!

– Jedina tranverzala koja na toj ruti postoji jeste – fekalna transverzala! – kaže Kusturica. – Počinje na Zlatiboru odakle, Crnim Rzavom, u Mokru Goru donosi sve što meštani i gosti velikog turističkog centra bez kanalizacije istovare… Tu se u Rzav ispušta i kanalizacija Mokre Gore, delom prečišćena na Mećavniku i ”Šarganskoj osmici”, a sve to prelazi državnu granicu i odlazi u Višegrad, gde se uliva u Drinu i plovi nizvodno, pa i do te Srebrenice, odakle me iznova proizvode u antijunaka pogodnog da bude kriv za sve… Bošnjaci mene optužuju za uspostavljanje Nacionalnog parka Srebrenica, ponavljaju se kremanske laži da se zbog mene neće moći graditi, gajiti stoka, seći šuma… To je realno koliko i pokušaj Ćamila Durakovića da fekalijama koje Drinom stignu do Srebrenice doda i one srebreničke, pa ih vrati uzvodno…!

– Civilizacijska je misija sačuvati zdravu pijaću vodu i zaštititi biljni i životinjski svet, što je nama u Parku prirode ”Šargan – Mokra Gora” uspelo. – podseća Kusturica. – Uspešno odolevamo svim dosadašnjim pokušajima kopanja i prerade rude nikla u ovim krajevima, čime ćemo potomcima ostaviti manje novca, ali više života. Takođe, važno je znati da se država Srbija međunarodno obavezala da će sa svoje teritoririje na teritoriju susedne države ispuštati prečišćene otpadne vode! Mokra Gora i njen Park prirode prva su teritorija Srbije koja će preko državne granice slati prečišćene otpadne vode!

Realizacija ovog višegodišnjeg projekta je pri kraju – što je samo jedan od razloga da čitava Srbija poželi da liči na Mokru Goru: zdrava voda, zdrava hrana, netaknuta priroda, maksimalno zaštićen biljni i životinjska svet, vraćanje voćarstvu, stočarstvu i ratarstvu, kulturi, turizmu i sportu.

Organska kultura, organski turizam, organski sport – kao organska hrana!

– Ko ovo ne razume – razumljivo je da će pričati o zelenim i pravoslavnim transverzalama. – kaže Kusturica. – Ljudima sviklim da trunu, ponosno ne treba ništa!

Unesko je, nasuprot ovim filmski opisanim ponosnim ljudima kojima ne treba ništa, pa ni jedinstvena priroda i Drina kao ”pupak Evrope”, prepoznao i prirodnu lepotu, oazu ovog dela sveta, i kulturno nasleđe i biodiverzitet, pa i razlike među ljudima kojima je lakše ratovati nego zajedno ići na uranak ili pecanje…

Tamo gde je postulat da se prirodne lepote i bogatstva ne mogu stvarati, nego se moraju čuvati, u Unesku, 2010. godine osmišljen je međunarodni projekat Rezervat biosfere ”Drina”. Dve države sporazumele su se, tada u načelu, o zajedničkoj zaštiti biosfere na teritoriji opština Užice, Čajetina i Bajina Bašta, u Srbiji, i Višegrada, Rogatice i Srebrenice, u BiH.

Sporazum je potpisan u okviru Projekta ”Životna sredina za stanovništvo Dinarskog luka”, koji sprovode IUCN (Međunarodna unija za zaštitu prirode), WWF i SNV (Holandska razvojna agencija), a finansira ga Ministarstvo spoljnih poslova Finske.

Po Ćamilu Durakoviću i istomišljenicima – ”sve je to maska da Kusturica zabrani gradnju Bošnjacima u svojim selima, na svojim imanjima”…

E, u to više ne veruju ni Kremanci!

Pre će biti da je Unesko u Mokroj Gori video ”ono nešto” što treba da se proširi na obe obale Drine i na obe države, e-da li bi se ratovalo sa otpadnim vodama, krivolovcima, kopačima nikla i trovačima prirode, a ne međusobno.

Radoje Andrić