Da li Erdogan i Putin mogu podijeliti Balkan

Pomenuti sastanak Erdogan – Putin, nezvanično najavljen za prvu nedelju avgusta, pokazatelj je naglog otopljavanja odnosa dvojice predsednika nakon vojnog puča, iako su ne tako davno jedan drugog gledali preko nišana. To će otvoriti mogućnost njihove geopolitičke saradnje koja će se, svakako, ticati i Balkana.

“Turska geopolitika smatra Balkan prirodnom zonom uticaja. Ovde živi osam miliona muslimana koji Tursku doživljavaju maticom. Može se očekivati da Erdogan i Putin u avgustu krenu da dele zone uticaja, pa bi Rusija zapravo mogla da da zeleno svetlo Turskoj da krene intenzivnije na Balkan”, smatra analitičar i profesor BU Zoran Dragišić.

U pogledu bezbednosne situacije, tvrdi Dragišić, Turska ima mogućnosti da destabilizuje Balkan ako bi to želela, “ali zasad nema nagoveštaja da će krenuti u tom pravcu”.

“Neće biti Osmanlija s isukanim sabljama koji jurišaju na Srbiju. Ali, definitivno, puč u Turskoj nam ne ide u prilog.”

Možda su sablje i dalje u kanijama, ali Turci jesu „instalirali na Balkanu svog trojanskog konja“, smatra stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević.

“Bakir Izetbegović je bukvalno Erdoganov trojanski konj preko kog se može po potrebi nastaviti zaoštravanje odnosa Bošnjaka i Srba, što je osnovni faktor destabilizacije Balkana. Ipak, turski predsednik će imati dosta posla na stabilizaciji u Turskoj: on se tamo ne bori samo protiv Gulena, nego pre svega protiv američke infrastrukture u vojsci, policiji, sudu. Takva borba mora trajati godinama”, smatra Galijašević.

On, međutim, upozorava da postoji ozbiljna mogućnost da regionalna sila poput Turske svoj unutrašnji problem pokuša da reši izvozom destabilizacije, u ovom slučaju na Balkan.

“Erdogan bi to mogao da uradi kako bi skrenuo pažnju Zapada sa svojih problema i podsetio ih na značaj Turske u našem regionu. Ipak, Srbija je pokazala da bezbednosno kontroliše Sandžak, koji je glavno uporište turskog uticaja u Srbiji, i da ju je tim putem teško destabilizovati”, tvrdi Galijašević.

Srbija, dakle, odlično balansira između potrebe da ima ekonomski moćnog partnera u Turskoj, ali je Erdogan, objašnjava Galijašević, završio s investicijama na Balkanu, za koje ubuduće neće imati podršku Sjedinjenih Država.

“Rekao bih da je turska ekonomska ekspanzija u Srbiji nasleđena iz vremena Borisa Tadića, a Vučić je tu upotrebio oprezniji pristup. Tadić nije brinuo o tome kako bi upliv Turske mogao destabilizovati Srbiju”, kaže ovaj analitičar.

Sa Galijaševićem se slaže i ekonomista Mahmut Bušatlija.

“Tadić je napravio grešku kada je kao predsednik države sa Bosancima i Turcima uspostavio trilateralu, iako je upozoravan na to. Dopustio je Turcima da uređuju odnose s muslimanima u Sandžaku, a to je neprihvatljiva politika. Nadalje, naša ekonomska politika prema Turskoj mora biti čistija i ekonomski opravdana”, ističe Bušatlija.

Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da od obnavljanja odnosa Turske i Rusije Srbija može samo da izgubi.

“Ono što zasad vidimo je želja Turske da ulaže u poslove koji iziskuju jeftinu radnu snagu, a ne u obrazovane ljude. Od obnavljanja odnosa Turske i Rusije, Srbija može samo da izgubi. Ranije je postojala šansa da mi preuzmemo izradu pojedinih delova za auto-industriju za Ruse, što su ranije radili Turci, što će propasti ako se izmire. Drugi aspekt je hrana: čim sa Turcima poprave odnose, Rusi će početi da uvoze hranu iz te zemlje, na čemu mi ponovo gubimo”, tvrdi ekonomista Bušatlija.

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin su dobre odnose gradili godinama. Ne samo da je turski izvoz u Rusiju višemilionski (oko 764 miliona dolara godišnje), a ruski turisti u turskim letovalištima ostavljaju ogroman novac (3,5 milijardi dolara godišnje), već su dve zemlje planirale i izgradnju gasovoda, takozvanog Turskog toka, i nuklearke Akuja.

Ipak, sve se to promenilo kad je Turska oborila ruski vojni avion SU-24, kad su je Rusija uvela ekonomske sankcije – zabrana uvoza turskog voća, povrća, soli i živine, prodaja turističkih aranžmana, zabrana građevinskih projekata – koje su Tursku zakinule za oko 10 milijardi dolara za poslednjih devet meseci.

Ipak, nakon telefonskog razgovora Erdogana i Putina krajem juna, u kom se turski predsednik izvinio za incident, i Putinove podrške Erdoganu u vreme puča, situacija se ponovo popravlja.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu juče se zahvalio predsedniku Rusije na „bezrezervnoj podršci“ turskoj vladi posle pokušaja puča.