Slavimo Svetog Savu, osnivača pismenosti: Ovim rečima pomolite se jednom od najvećih svetaca

Sava je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.

Rastko je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Stefana i Vukana. Proglasio je samostalnost raške crkve i postavio osnove Srpske pravoslavne crkve.

Kada je napunio 17 godina, odlučio je da ode na Svetu Goru koja se sada nalazi u Grčkoj i postao monah. Toliko se, kako se navodi zaljubio u pravoslavnu veru, da je odlučio da napusti svoju titulu princa. Kasnije mu se pridružuje i otac Stefan Nemanja.

Njih dvojica su 1198. godine oživeli zapušteni manastir Hilandar.

Za vreme svog života, Sava je puitovao, pomagao ljudima i postupao pravedno. Ispisane su mnoge priče o njegovom delu.

A ovo je jedna od njih:

Sveti Sava deli pravdu

Bio jednom jedan siromašan čovek. Kada je ogladneo, pozajmio je od jednog seljaka torbicu kukuruza i pošao u mlin da ih samelje i nahrani gladnu decu. U mlinu je neko već mleo žito, i nije hteo da ga pusti preko reda. Morao je satim ada čeka da čovek sa mnogo žita samelje sve svoje.

Tek kada je završio i otišao da natovari svog konja, siromah očas poslao samle svoje, pa je pitao čoveka, da stavi i njegovu torbicu na konja do kuće. Čovek je ovog puta odlučio da mu pomogne.

Kada su bili blizu siromahove kuće, ovaj nije hteo da mu da, jer nije dobio ništa zauzvrat što ga je doveo do kuće.

Tada se stvorio Sveti Sava, i prekrstio štakom onog bezdušnika, koji se na mestu skamenio. Sava je rekao siromašku, da uzme konja za uzde, pa da vodi kući i konja i pšenicu.

***

Sava se povukao sa mesta arhiepiskopa 1234. godine. Za naslednika je postavio Arsenija, koji mu je bio učenik. Sava se zatim uputio na drugo putovanje na Istok. Prema istorijskim spisima, umro je 1236. godine u Velikom Trnovu. Navodno je dobio upalu pluća. 

Njegove mošti je u manastir Mileševo preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.

Kao školska slava Sveti Sava je bio ukinut 1945. godine kada su komunisti došli na vlast. U škole je vraćen 1990. godine. Na taj dan nastava se ne održava, a osim u Srbiji, slavi se u Republici Srpskoj.

Ovom velikom svecu pomolite se sledećim rečima:

O sveštena glavo, slavni Čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestoniče Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišćana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života.

Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošću božanske nauke, nauči nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi čeda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim.

Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih čada, koji traže milost tvoju i pomoć. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomoćnik, a na smrtnom času milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomoću tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo.

O sveče Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomoćno zastupanje, te da slavimo i veličamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

(Telegraf.rs)