Kada su 11. novembra 1918. godine u 11 sati u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u gradu Kompjenju, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, taj dan se obeležava kao Dan primirja. Datum 11. novembar slavi se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.
Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležava 11. novembra. Ovaj praznik se u našoj zemlji proslavlja od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine.
Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine. Tim događajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat.
Prema rečima istoričara Danila Šarenca 11. novembar je priča o grozotama rata. Priča o slavi i slobodi. Dan mira.
– Na taj datum se u kraljevini Jugoslaviji uvek gledalo kao na dan mira. Svi su imali u porodici nekoga ko je nastradao u ratu. Tako da im je taj dan bio dan žalosti za mrtvima, žal za žrtvama rata, ali i dan radosti jer je rat završen – objasnio je Šarenac.
Ono što je naglasio jeste da je jako bitno što slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kada je beogradsko primirje.
– Upravo time pokazujemo da smo deo šire priče i da nije u pitanju “klasično Srbovanje” – zaključio je on.
Ovaj cvet uzet je kao glavni motiv za Dan primirja upravo zbog svoje višestruke simbolike.
U botanici je ova biljka poznata kao cvet “feniks” jer i kada se potpuno osuši, ukoliko je zalijete, može oživeti. Njeno “ponovno rađanje” povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da “stane na noge” nakon iscrpne borbe.
Natalijina ramonda dobila je ime po kraljici Nataliji Obrenović.
Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu gde su se borili naši vojnici pod komandom vojvode Živojina Mišića.
Ovu biljku je otkrio doktor Sava Petrović u okolini Niša još davne 1884. godine. Spada u ugroženu vrstu u našoj zemlji i čuva se u Botaničkoj bašti u Beogradu.
Motiv trake Albanske spomenice
Zajedno sa Natalijinom ramondom, amblem Dana primirja sačinjava i traka Albanske spomenice.
Ova medalju za spomen na povlačenje sprske vojske preko Albanije su stekli svi pripadnici srpske vojske koji su se povlačili preko Albanije u zimu 1915/1916. godine.
Priča o vagonu
Kada je 1918. godine potpisana, za Nemačku, “poražavajuća” predaja, niko nije ni slutio da će čuveni vagon 22 godine kasnije biti ponovo upotrebljen. I to u istu svrhu.
Predaju Francuske u Drugom svetskom ratu Hitler je, čini se, shvatio dosta lično. Za lokaciju gde će biti potpisana predaja, on je odabrao isto mesto gde se Nemačka predala 1918. godine.
On je tražio da se iz muzeja donese vagon u kojem je 22 godine ranije potpisan mir u Prvom svetskom ratu, kako bi ovaj put, na istom mestu poniženje doživela Francuska.
Nemački vođa je čak seo na isto mesto gde je sedeo francuski maršal 1918.
Ovaj istorijski vagon uništen je tokom savezničkog bombardovanja Berlina 1945. godine.
Prva srpska žrtva u ratu
Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 ljudi, trećinu ukupnog stanovništva.
Prva žrtva u Prvom svetskom ratu u Srbiji bio je jedan šesnaestogodišnjak. Dušan Đonović bio je činovnik Železničke direkcije i četnik u četi vojvode Jovana Babunskog.
Istog dana kada je objavljen rat, počeo je i napad na Beograd. Pošto su Sava i Dunav bili granica, srpska vojska je oborila stari železnički most kako Austrougari ne bi mogli da dođu kopnom. Upravo tada, pale su prve žrtve.
Sa srpske strane je poginuo mladi Dušan, dok se sa mađarske strane u vodi utopio Ištvan Balohi.
Poslednja žrtva Prvog svetskog rata
Prema istorijskim predanjima, poslednja žrtva Prvog svetskog rata bio je kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs.
Tog, poslednjeg dana rata, Prajs je bio na dužnosti zauzimanja sela Avri. Iako su vojnici koji su bili sa njim pokušali da ga odgovore od toga, Vojnik Prajs je u jednom momentu izašao sam na ulicu.
Protivnik nije propustio šansu.
Metak ga je pogodio u srce u 10 sati i 57 minuta. Prajs je umro 10.58.
Prvi svetski rat je završen samo dva minuta kasnije, a ovaj vojnik dobio je večnu slavu. Ostao je upamćen kao poslednja žrtva rata.
Izvor: Blic