Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ukazao je tokom susreta sa svojim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem na dugu istoriju jevrejsko-srpskih veza. Netanijahu je spomenuo cioniste iz Srbije i Jehudu Alkalaja, a Srbe i Jevreje povezuju i druge značajne ličnosti i događaji, a naročito zajedništvo i borba protiv okupatora.
1. Koreni cionizma potiču iz Zemuna
Jehuda Alkalaj, sefardski rabin i pisac čije se ideje smatraju pretečom cionizma, rođen je u Sarajevu, a 1825. godine preselio se u Zemun. Tamo je sagradio sefardsku sinagogu i začeo ideju o povratku Jevreja u Izrael. Društvo za povratak u Izrael, prvo te vrste na našim prostorima, Alkalaj je osnovao 1840. godine, a njegovi članovi okupljali su se u Beogradu i Šapcu.
Alkalajeve spise je kasnije nastavio i razradio Teodor Hercl, Jevrejin čija porodica se iz Zemuna preselila u Budimpeštu, a koji se smatra zvaničnim osnivačem cionizma.
2. Davičo spasao život knezu Milošu
– Izvesni Jevrejin po imenu David bio je miljenik srpskog kneza Miloša Obrenovića. Turski paša pozvao je Miloša da ga poseti u Kalemegdanskoj tvrđavi. David je upozorio kneza da je bolje da ne ide. Miloš ga je poslušao, što se kasnije ispostavilo kao dobra odluka, jer mu se spremao atentat od strane Turaka. Od tada, knez je Davida od milošte zvao Davičo – priča za “Blic” dr Milan Koljanin, naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu..
Davidovi potomci su kasnije usvojili prezime Davičo. Koljanin dodaje i da je knez Miloš bio poznati zaštitnik Jevreja, koji je njihovim trgovcima davao posebne povlastice i prava, uprkos negodovanju domaćih trgovaca.
3. Prijateljstvo iz Drugog srpskog ustanka
– Koreni srpsko-jevrejskog prijateljstva sežu u doba vladavine Miloša Obrenovića i Drugog srpskog ustanka. Obrenović je gajio simpatije prema Jevrejima, a s druge strane, Jevreji sa Petrovaradina davali su snažnu podršku ustanicima. Zajednička istorija puna sukoba ih je zbližila i ojačala veze među njima – objašnjava za “Blic” dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji.
Brojna svedočenja iz Drugog svetskog rata, uključujući i knjigu Jaše Almulija “Živi i mrtvi”, pokazuju da je srpsko-jevrejsko prijateljstvo bilo snažno i u tom periodu.
4. Zajedničko stradanje od ruke austrougarske vojske
Kada su prve granate iz austrougarskih topova zasule Beograd, ponaviše je stradala Jalija, jevrejska mahala na donjem Dorćolu. O iskrenom prijateljstvu Srba i Jevreja, razvijenom u trenucima najužasnijih zločina koje su činili austrougarski okupatori, svedočio je u svojim spisima jevrejski rabin beogradske aškenaske opštine Ignjat Šlank.
“Srbi i Jevreji su u tim trenucima bratski delili skolonište i hranu. Pokazivali su izuzetnu povezanost u tim teškim trenucima”, piše rabin Šlank.
Srpski Jevreji delili su patnju srpskog naroda u tim teškim godinama. Borili su se uz Srbe, ginuli na Mačkovom kamenu, jurišali na Kajmakčalanu, prešli Albaniju i umirali od tifusa.
5. Odbrana Beograda i hrabrost majora Beraha
Neobična je priča o Danilu Albahariju, špediteru iz Đevđelije. On je već bio jako star i bolestan, a Austrougari su mu ponudili da se predstavi kao bugarski Jevrejin, čime bi automatski bio pošteđen ropstva. Svedočenja kažu da se, onako bolestan, sa teškoćom uspravio i ponosno im odgovorio: “Ja sam srpski Jevrejin!”
Nedugo posle napada Austrougarske počelo je organizovanje građana u odbrani grada. Jevrejska omladina revnosno se organizovala u zgradi stare sinagoge, odakle su se pridružili srpskoj vojsci. Uz parolu: “Obraz Beograda je svetao!”, bez kolebanja poleteli su u redove srpskih vojnika.
U oktobru 1915. godine, u trenutku kada je treća ofanziva Austrougarske uveliko bila u jeku, srpski Jevrejin, major Avram Berah, preuzeo je vođstvo pukom srpske vojske koji je herojskom borbom odbranio teritoriju i odbio nalete znatno brojnijeg neprijatelja.Za svoje ratne podvige Berah je odlikovan Karađorđevom zvezdom.
6. Jevrejin koji je spasao Miroslavljevo jevanđelje
Načelnik u Ministarstvu finansija Kraljevine Srbije bio je srpski Jevrejin Avram Lević. Kada je veliki deo trezora u kojem su se čuvale rezerve srpskog zlata, novca i važnih dokumenata preseljen iz Beograda u Kruševac, na njegova vrata zakucali su narodni poslanici Ljubomir Davidović i Vojislav Marinković.
Oni su mu na čuvanje predali srpsko blago, među kojim se nalazio i originalni rukopis Miroslavljevog jevanđelja iz 12. veka. Avram Lević je prešao Albaniju i bezbedno dopremio jevanđelje na Krf. Kada je blago nakon toga ukrcano na brodove u San Đovaniju, austrougarska vojska je poslala avion da te prodove potopi. Pilot je bio Srbin iz Austrije, a nijedna granata čudom nije pogodila brodove.
7. Dr David Albala, čovek koji je izdejstvovao milionski ratni kredit za Srbiju
Kapetan srpske vojske u borbi protiv okupatora bio je dr David Albala, još jedan Jevrejin nosilac Karađorđeve zvezde. Albala je radio kao lekar na brodu, što je tada bio veoma isplativ posao. Po početku prvog Balkanskog rata, napustio je taj posao i dobrovoljno se pridružio srpskoj vojsci, gde je kao lekar i srpski oficir učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu.
Nikola Pašić ga je poslao u srpsku diplomatski misiju u SAD 1917. godine, a najzaslužniji je za kredit u iznosu od milion dolara koji je Amerika dala Srbiji za kupovinu oružja.
– David Albala je veoma značajna ličnost i za srpsku i za jevrejsku istoriju. On je u diplomatskoj misiji radio na propagiranju srpskih ratnih ciljeva, pretežno u jevrejskim krugovima. To je Albala i potvrdio u svojoj biografiji – za “Blic” objašnjava dr Milan Koljanin.
Dr Koljanin naglašava da je pored Davida Albale, veliku ulogu imala i njegova supruga Paulina Lebl Albala, koja je u to vreme bila na čelu organizacije “Univerzitetski obrazovanih žena” u Beogradu.
– To pokazuje da se tada nije gledala nacionalnost, već obrazovanje – kaže dr Koljanin, i dodaje da je umnogome doprineo i tadašnji vrhovni verski poglavar Jevreja Srbije i Jugoslavije, rabin Isak Alkalaj, koji je jedno vreme boravio u misiji u SAD, prikupljajući pomoć za srpsku vojsku i narod.
8. Kraljevina Srbija je druga zemlja na svetu koja je podržala ideju stvaranja Izraela
Samostalna država Izrael proglašena je 14. maja 1948. godine, a važnu ulogu u ovom događaju odigrala je i Srbija. Prva vlada, nakon britanske, koja je eksplicitno podržala formiranje države jevrejskog naroda te 1917. bila je vlada Kraljevine Srbije koja je potpisala Balfurovu deklaraciju, i to u trenucima kada je bila pod žestokim udarom okupatora.
Milenko Vesnić, srpski ambasador u Vašingtonu tada je, u svom pismu podrške jevrejskom narodu, između ostalog napisao:
“Kako da ne učestvujemo u težnjama i patnjama jevrejskog naroda, kad su se naši zemljaci Vašeg porekla i Vaše vere borili za svoju srpsku otadžbinu isto tako hrabro kao i naši najbolji sinovi?….Nama će biti žao, ako nas i jedan od naših sugrađana Jevreja bude napustio i vratio se u svoju obećanu zemlju, ali ćemo se tešiti nadom, da će nam oni ostaviti zamašan deo svojih srdaca i postati najjača veza između slobodnog Izraela i Srbije”.
9. Patriotski čin Stanislava Vinavera
Stanislav Vinaver je dobrovoljac u balkanskim ratovima, u kojima je nekoliko puta ranjavan, a sa majkom Ružom, poljskom Jevrejkom preživeo je albansku golgotu i došao na Krf.
On je predvodio poslednju četu jugoslovenskih dobrovoljaca vozom iz Rusije. Pre ulaska u Srbiju, voz je prolazio kroz Bugarsku, gde je pravljena dvočasovna pauza, ali je srpskim vojnicima izričito zabranjeno da izlaze iz vagona.
Koristeći bugarsku nebudnost, Vinaver je poveo četu u grad. Naredio je strojeni korak kojim su išli do crkve Svete Nedelje, gde je sa svim vojnim počastima odata pošta moštima kralja Stefana Uroša Milutina.
Kada su Bugari saznali šta se desilo, četa je već bila blizu Niša. Ovo je shvaćeno kao velika arogancija pobednika nad poraženom Bugarskom, koja je tražila kaznu zbog “teškog kršenja mirovnih odredbi.” uz diplomatski intervenciju, bugarski zahtevi ostali su neispunjeni.
10. Hor “Braća Baruh”, nastariji jevrejski hor u Evropi
Formiran u vreme emancipacije Jevreja u Srbiji, ovaj hor postoji i dan-danas i izvodi pesme na hebrejskom, jidiš i ladino jeziku.
– Srpsko-jevrejsko pevačko društvo osnovano je 1876. U početku je to bio muški hor, a danas je sastav mešovit. Naziv “Braća Baruh” preuzet je 1952. godine, a interkulturni dijalog je ostao naša ideja vodilja – kaže za “Blic” predsednica hora, Marlena Vinberger-Pavlović.
Izvor : Blic