Narodno verovanje kaže da ako na današnji dan zagrmi u državi će se desiti važni i prelomni događaji
Na Savindan nema nastave, ali đaci i nastavnici prisustvuju priredbama, sečenju slavskog kolača, odlaze u crkvu.
Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu. U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za “patrona svih naših škola i da se najsvečanije proslavlja”.
Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, od devedesetih godina prošlog veka ponovo se praznuje u obrazovno-vaspitnim ustanovama.Ime Svetog Save nose mnogi toponimi na svim prostorima gdje žive Srbi, a naročito u Srbiji i Crnoj Gori.
Ko je bio Sveti Sava
Prvi Arhiepiskop srpski, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić pobegao je na Svetu Goru gde se zamonašio. Za njegovim primerom je nešto kasnije pošao i njegov otac, posle smrti poznat pod monaškim imenom Simeon Mirotočivi. Sveti Sava je bio izuzetno obrazovan i energičan čovek koji je u Nikeji uspeo da izdejstvuje nezavisnost Srpske Pravoslavne crkve i postane prvi Arhiepiskop srpski. Podigao je zajedno sa ocem manastir Hilandar, a potom mnoge manastire i škole po Srbiji. Podigao je i prve bolnice koje su bile pri većim manastirima. Po smrti, Savine mošti su prenesene u manastir Mileševa 1237. godine, a Turci ih spališe 1594. godine, na Vračaru. Na tom mestu se danas nalazihram Svetog Save.
Poznato je da uspomenu na prvog srpskog arhiepiskopa u Crnoj Gori, čuvaju ovi toponimi: Savina, Savinica, Savina voda, Savina greda, Savina stopa, Savin izvor, Savin potok, Savina strana, Savin kuk, Savino počivalo. Sasvim je izvjesno da ovim nije iscrpljen spisak toponima koji nose ime našeg prvog prosvetitelja.
Način proslavljanja
Savindan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik. Pošto je Sveti Sava zaštitnik svih srpskih škola, i slavi se kao školska slava, na sam Savindan, ili neki dan pre, đaci pripremaju priredbe sa prigodnim programom, recitacijama, skečevima, itd. koji govore o životu i delu našeg najvećeg svetitelja. Mnoge pesme su ispevane o Svetom Savi, i budući da je on uzor za sve Srbe, to se često Pravoslavlje u Srba naziva Svetosavlje – putSvetog Save.
Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom. Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno. Ovih dana se ništa nije smelo raditi sa sečivom. Britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku.Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.
Narodni običaji
Ο Svetom Savi postoje mnoge angedote i priče, ali je narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča. On je putujući Božiji čovek, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa, kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino…U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito. U takovskom kraju veruje se da su svi vuci, psi Svetog Save. Uvreženo je mišljenje da je on gospodar vukova i da vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi. U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu. Sava se naljuti i prokle kera da više ništa ne jede osim onog što otme. Tako je taj pas pobegao u planinu i postao vuk.Veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, ο čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je onaj kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Užičke Požege.Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana.
Simbolika na Svetog Savu
Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.
Godina 1995. je sav Srpski rod opomenula velikom grmljavinom po svim našim zemljama. Uz grmljavinu, išlo je i nevreme, kao nedvosmislen znak prisustva Božjeg i opomene Božje.
Čak su i stari, paganski narodi, koji nisu znali za istinitog Boga, svojim vrhovnim bogovima (zevsu, jupiteru, indri, perunu, toru, itd.) davali oblast munje i groma kao po preimućstvu božanske opomene i božanskoga oružja. I taj znak je svako mogao da vidi i čuje, samo ako je hteo da otvori oči i uši. Grmljavina je na Svetog Savu zabeležena u narodnoj pesmi o početku bune na dahije 1804. godine:
“Treću Sveci vrgoše priliku, grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne Verige, potrese se zemlja od Istoka, da se Srblji na oružje dižu, al se Srblji dignut ne smjedoše…”
Izvor : Kurir