Sve je više ljudi u svetu koji pate zbog bujanja vegetacije u proleće. Blaže zime i topliji dani iz godine u godinu, donose duži period cvetanja i veće tegobe: kijavicu, glavobolju, suze…
Woman sneezing with tissue in meadow
Najčešći alergeni iz spoljašnje sredine koji dovode do osetljivosti organizma i alergijskih manifestacija su poleni, odnosno cvetni prah različitih biljaka, trava, drveća, korova, koje je gotovo nemoguće izbeći – objašnjava dr sc med Snežana Radić, pedijatar-pulmolog iz KBC “Dr Dragiša Mišović”.
* Da li je moguće sprečiti njihov ulazak u organizam?
– Nos je prvi u kontaktu sa alergenima i predstavlja filter za sprečavanje da prodru dalje u disajne puteve. Zato nos najčešće i ispoljava prve simptome alergijske bolesti. Alergijski rinitis, sa ili bez upale sinusa i konjuktiva, zajedno sa astmom predstavlja najučestaliju hroničnu nezaraznu bolest. Kod preosetljivih osoba, u kontaktu sluzokože nosa sa uzročnim alergenom, dolazi do oslobađanja određenih supstanci.
Među njima je najvažniji histamin. Delujući na krvne sudove, glatke mišiće i žlezde, histamin izaziva zapaljenje sluznice nosa, što se manifestuje zapušenošću ili curenjem, kijanjem u seriji i svrabom. Obično ove simptome prati i svrab u grlu, očima, ušima, kao i suzenje i otok oko očiju, često sa izraženim podočnjacima. Koliko je ovaj problem raširen najbolje pokazuje podatak da u svetu oko 500 miliona ljudi ima alergijski rinitis, od kojih je čak 40 odsto dece. Kod mališana ovo obolenje predstavlja jedan od najčešćih hroničnih poremećaja, zbog čega je pravovremeno lečenje veoma važno.
* Šta karakteriše alergijsku hroničnu upalu sinusa?
– Zanimljivo je da se ona veoma često javlja udružena sa astmom. Ovako kombinovana alergija prisutna je, kako kod dece, tako i kod odraslih, a najčešće između 40. i 64. godine. Kod ovih pacijenata je, osim zapušenosti nosa, gnojne sekrecije, kašlja, često prisutna i glavobolja. U težim slučajevima javlja se umor i smanjena koncentracija. A kod stalno prisutnog alergijskog rinitisa, zapušenost nosa dovodi do hrkanja, upale sinusa, a često su mogući i problemi sa očima, svrab, pečenje, suzenje.
* Kada se konkretno ispoljava astma?
– Kada alergeni prođu nosnu barijeru i spuste se u donje disajne puteve izazivaju zapaljensku reakciju, koja dovodi do težeg ili manje teškog napada astme. U toku astmatičnog napada oboleli oseća nedostatak vazduha, koji je praćen zviždanjem, odnosno pištanjem, stezanjem, a nekada i bolom u grudima.
Suv kašalj, naročito noću, takođe je karakterističan za astmu. Simptomi nastaju zbog toga što hronično alergijsko zapaljenje dovodi do otoka sluznice, stezanja mišića disajnih puteva i nakupljanja sekreta, što sve zajedno dovodi do difuznog zapušenja disajnih puteva. Simptomi se javljaju u vidu kraćih ili dužih epizoda, posle čega dolazi do smirivanja, spontano ili pod dejstvom lekova.
* Kada su tegobe posebno izražene?
– Ukoliko postoji prisutna infekcija, izloženost velikim količinama alergena, kao i u toku napora. Postoje teorije da urbani način života sa dužim boravkom u zatvorenom prostoru, uzimanje više antibiotika i manje kretanja, gojaznost, industrijski proizvedena hrana sa puno aditiva, konzervansa i veštačkih boja predstavljaju dodatne razloge za javljanje astme kod osoba koje nemaju naslednu predispoziciju za nju.
U svakom slučaju, astma je ozbiljna bolest koja u toku akutnog napada, obolelog može i životno da ugrozi. Zbog grča glatke muskulature i zatvaranja disajnih puteva dešavaju se i tragični ishodi. Zato posebno treba obratiti pažnju na edukaciju dece sa astmom, jer astma u 90 odsto slučajeva počinje u detinjstvu. Zapravo, dobra edukacija deteta ima svrhu da ono samo sebi može da pomogne u trenutku pojave otežanog disanja.
* Šta treba uraditi ukoliko se posumnja na bolest?
– Alergološko testiranje je obavezno, da bi se otkrio alergen koji dovodi do preosetljivosti organizma. Važno je pre toga da pacijent nekoliko dana, ne uzima nikakve medikamente protiv alergija. U Beogradu se testiranja dece obavljaju u Dečjoj bolnici za plućne bolesti i tuberkulozu u KBC “Dr Dragiša Mišović- Dedinje”, Dečjoj univerzitetskoj bolnici i u Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Testiranja odraslih obavljaju se na Institutu za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, KBC “Bežanijska kosa”, Odeljenju alergologije i pulmologije u KBC “Zvezdara” i u Gradskom zavodu za tuberkulozu i bolesti pluća. Van prestonice, pri univerzitetskim centrima u Novom sadu, Nišu i Kragujevcu.
* Koje su terapijske mere u preventivnom smislu?
– Ukoliko je to moguće, smanjiti kontakt sa uzročnim alergenom. Ako se tegobe ipak jave, piju se odgovarajući lekovi koji suzbijaju alergijski odgovor u organizmu. To se postiže uvođenjem antihistaminika u vidu sirupa ili tableta, inhalacionih antihistaminskih i kortikosteroidnih rastvora za nos ako se radi o alergijskom rinitisu, kortikosteroidnih pumpica u slučaju astme. Po proceni lekara mogu da se uvedu i antizapaljenski nekortikosteroidni- antileukotrijenski medikamenti, kao i homeoptaski lekovi.
IMUNOTERAPIJA
Kod mališana od šest i više godina koji imaju alergijsku kijavicu sa ili bez astme, može da se primeni alergen specifična imunoterapija (ASIT). ASIT je jedini način lečenja koji se upliće u imunski sistem, pri čemu može da menja i odlaže prirodni tok bolesti. Kod dece se primenjuje oralno ispod jezika, unošenjem sve većih količina alergena. Kod odraslih može da se unosi i u obliku vakcina.
Najvažnije je da se pre započinjanja bilo koje vrste lečenja pacijent konsultuje sa svojim lekarom alergologom ili pulmologom radi pravilnog postavljanja dijagnoze. Za roditelje je važno da shvate, da je od ključnog značaja blagovremeno obraćanje lekaru i praćenje toka bolesti. Jer, samo kada je astma kontrolisana ne predstavlja ozbiljnu smetnju za razvoj dece i njihov aktivan život – naglašava dr Radić.
Izvor: Novosti