Pre sam portrete radio za jedan do dva dana. Sada mi treba više. Evo na primer Džoni Depa sam radio oko četiri dana, 30 sati, dok mi je za Šakiru trebalo ja mislim više od 150 sati – rekao je ovaj mladi umetnik
Njegovi portreti izgledaju toliko realistično da mu neki ljudi ne veruju da ih je sam nacrtao. Za svoj talenat dobio je javno pohvale od svetskih zvezda poput Šakire i Pink, na društvenoj mreži Fejsbuknjegovu stranicu prati više od 120.000 ljudi, na Instagramu više od 34.000, a kako kaže plan mu je da se u budućnosti još više usavršava.
Neverovatno umeće za crtanje i svakako vanserijski talenat poseduje Aleksandar Ilić iz Loznice koji sa svojih tek dvadeset godina stvara fantastične portrete.
– Dešava mi se da ljudi nekad ne veruju da sam ja nacrtao neki rad. Izgleda im previše realistično, ali ne krivim ih. Svi ljudi koji me prate mogu da vide moje prve crteže nekoliko godina unazad do danas. Onda će shvatiti da je to sve crtano rukom.
U svom intervjuu za Telegraf otkrio nam je ko su mu inspiracija, koliko mu je potrebno da nacrta jedan portret ali i planovi za budućnost…
Kada si nacrtao svoj prvi portret?
– Bilo je to 2009. godine. Crtao sam nastavnicu geografije i to je bio veoma mali crtež. Poklonio sam ga njoj i ona se oduševila. Ja sam uvek imao najbolju ocenu iz likovnog tako da su moji roditelji od malena shvatili da imam talenat. Kada sam završio srednju školu posvetio sam se mnogo više crtanju. Polako su crteži bili sve bolji i bolji.
Koji tvoj crtež je bio prvi koji je izazvao veliku pažnju?
– Mislim da je najveću pažnju privukao crtež tigra iz 2013. godine baš tada kad sam ga nacrtao. Moja familija se oduševila kada je videla sliku.
Objasni nam malo tehniku crtanja, šta koristiš od pribora. Da li samo grafitnu olovku ili još nešto pored toga?
– Od pribora koristim baš dosta stvari, grafitne olovke (4h-9b), tehničke olovke, belu hemijsku, obične gumice, gumice u olovci, na baterije, gnječive gumice, tufere, papirne maramice, mnogo vrsta četkica. To je u principu to. Ostalo je sve u tehnici.
Jesu li ljudi malo skeptični kada pogledaju tvoje crteže? Da li kažu da si možda to iskopirao, ili nacrtao uz pomoć nekih skica?
– Dešava mi se da ljudi nekad ne veruju da sam ja nacrtao neki rad. Izgleda im previše realistično, ali ne krivim ih. Svi ljudi koji me prate mogu da vide moje prve crteže nekoliko godina unazad do danas. Onda će shvatiti da je to sve crtano rukom.
Šta te najviše inspiriše u slikanju? Jesu li to samo portreti poznatih ličnosti, ili jednostavno slikaš ono što ti se najviše dopadne?
– Mene najviše inspiriše muzika koju slušam, zato su većina mojih crteža svetske poznate zvezde pop muzike, i uvek se trudim da moj crtež dođe nekako do njih, jer svaki komentar od njih mnogo znači.
Koliko ti je značilo kada te je Šakira pohvalila i podelila tvoj rad na njenom Tviteru, da li te i ona prati na nekoj društvenoj mreži?
– Trenutak kada je Šakira videla moj crtež i objavila ga na sve tri društvene mreže ću uvek pamtiti. Nju poštujem kao veliku zvezdu i volim njene pesme. Baš zato sam je i nacrtao. Ne prati me još uvek, ali možda ako je opet nacrtam to i uradi. Osim nje moje creže su videli Alisa Milano, Pink, Rouz Mekgovan, Aleksandra Stan, Ina, Kara Delevajn, Martin Gariks, Emina Jahović… Neki od njih objavili su moj rad kao i Šakira, mnogo sam im zahvalan.
Da li te na društvenim mrežama prate neki poznati umetnici, ljudi koji se bave isto kao i ti crtanjem, a cenjeni su u svetu?
– Često sam u komunikaciji sa raznim umetnicima širom sveta. Razmenjujemo tehnike, kritike na radove i slično. Baš ima mnogo talentovanih ljudi mojih godina a i starijih.
Baviš li se još nečim pored crtanja, imaš li neki hobi?
– Trenirao sam folklor 11 godina. Od svog prvog razreda osnovne škole. To sam oduvek voleo. Ali sada sam se više posvetio ovom poslu.
Reci nam da li planiraš da svoj talenat usavršavaš na nekoj umetničkoj ili likovnoj akademiji, u zemlji ili inostranstvu?
– Trenutno nemam nikakve planove što se tiče akademija, možda jednog dana. Za sada želim sam da usavršavam svoj talenat .
Da li se javljaju ljudi i naručuju crteže od tebe, da li im naplaćuješ i koliki je bio tvoj prvi honorar za crtež?
– Sa porudžbinama sam krenuo pre dve godine, tada je cena bila ja mislim 10 evra za jedan portret. Tada sam crtao mnogo lošije nego danas. Sada je to veca cifra. Ljudi iz celog sveta mi se javljaju i naručuju crteže. Kako iz Srbije tako i iz Amerike, Australije, Nemačke, Hrvatske. Imam u planu da jednog dana napravim svoj zvanični sajt. Mislim da je to potrebno svakom ozbiljnom umetniku. Neka sve ide polako, ja ne želim da žurim i planiram stvari unapred. Trud se uvek isplati u životu.
Koliko ti je potrebno vremena da nacrtaš jedan portret?
– Sve zavisi, ako je porudžbina jedna osoba na A4 formatu, to mogu za oko 2 dana, zavisi od slike i detalja na njoj. Kada radim za sebe uvek odvojim više vremena. Pre sam portrete radio za jedan do dva dana. Sada mi treba više. Evo na primer Džoni Depa sam radio oko četiri dana, 30 sati, dok mi je za Šakiru trebalo ja mislim preko 150 sati, možda čak i 200, nisam tačno računao.
(Saša Kostić)
