Sada i zvanično imamo razlog da ih smatramo najboljima svih vremena!
Srušen je mit o ukletom olimijskom zlatu, srpski Delfini su osvojili jedinu zlatnu medalju koja im nedostaje i trenutno su šampioni u svih pet velikih vaterpolo takmičenja. Olimpijske Igre, Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, Svetski kup, Svetska liga. Sve je njihovo. Sve je srpsko.
I ne samo što su naši momci uboli premiju koja nam izmiče godinama. Ovo zlato ima posebnu težinu. Zahvaljujući njemu Dejan Savić može da se smatra tvorcem najbolje generacije u istoriji vaterpola, naši Delfini mogu da se pohvale zvanjem najdominantnije ekipe koja je ikada igrala ovaj sport, a svaki Srbin ponosno može da zagrmi kako je navijač vaterpolo Drim tima!
Zltatnom medaljom su naši reprezentativci zaokružili ciklus u kojem su osvojili sve što se moglo osvojiti! Od 2013. godine traje srpska strahovlada u svetskom vaterpolu. Gde god se pojave, naši momci rasture konkurenciju. Samo je nedostajalo zlato sa Olimpijskih igara da urade ono što nisu neke prethodne slavne generacije.
Pored olimpijskog trona, Srbija je aktuelni svetski prvak (Kazanju 2015.), trostruki uzastopni evropski šampion (Ajndhoven 2012, Budimpešta 2014, Beograd 2016). Osvojili su poslednja četiri velika takmičenja u vaterpolu.
Tako nešto je do sada pošlo za rukom samo Italijanima koje je početkom 90-ih godina prošlog veka preuzeo Ratko Rudić i napravio od njih najuspešniju generaciju u istoriji vaterpola sa asovima poput Atolika, Bova i današnjeg selektora Kampanje. PodRudićevom komandom silni Azuri su osvajali titule na OU i barseloni 1992. godine, EP u Šefildu 1993, SP u Rimu 1994 i EP u Beču 1995. godine. Na sve to su dodali i prvo mesto u FINA Svetskom kupu u Atini 1993. godine što znači da su osvojili pet velikih takmičenja zaredom pre nego što ispali u polufinalu Olimoijskih Igara u Atltnti 1996. godine. Dakle čitav jedan olimpijski ciklus. Ali postoiji i jedna mala senka nad italijanskom dominacijom. Nisu potvrdili tu hegemoniju protiv generacije Jugosavije od koje su preuzeli primat na svetskoj sceni. Sankcije su omogućile Azurima da 1992,1993,1994 i 1995. godine na nalete na tadašnje Plave koje su predvodili Šoštar, Milanović, Jelenić… Zato se ne može reći da su Italijani pobedili baš sve.
Današnja generacija Srbije ima identičan učinak od jednog olimpijskog, jednog svetskog i dva evropska zlata u trenutnom vlasništvu. Plus što imaju dve uzastopne titule u FINA Svetskom kupu (Oradea 2010. i Alamti 2014) u kojima nismo igrali u najjačem satsavu ali su medalje osvojili neki od aktuelnih članova olimpijskog prvaka poput Gocića, braćePijetlovića, Mitrovića, Prlainovića, Filipovića, Aleksića i Nikića u Oradei, odnosnoMandića, Ranđelovića i trenera Savića u Almatiju.
Na sve to treba dodati i četiri titule zaredom u Svetskoj ligi: Čeljabinsk 2013, Dubai 2014, Bergamo 2015 i Hudžu 2016. Članovi šampionskih generacija u Svetskoj ligi su bili većina momaka iz sastava koji je večeras osvojio olimpijsko odličje. Dakle, ova generacija je osvojila svih sedam vaterpolo takmičenja odigranih u prethodne tri godine. Šta reći!
Podvig od tri velike medalje istovremeno u vlasništvu su ostvarili i jugoslovenski vaterpolisti pred raspad nekadašnje države. Jugoslavija je 1988. godine u Seulu osvojila olimlijsko zlato, potom 1991. svetsko zlato u Pertu i iste godine evropsko zlato u Atini. Upravo pre sankcija su bili apsolutni gospodari svetskog vaterpola i da nije bilo te zabrane možda bi nanizali još neke zlatne medalje i zadali domaći zadatak budućim pokolenjima.
Njihovi naslednici pod komandnom palicom Dejana Savića su ih nadmašili za jednu zlatnu medlaju na EP i ispisali istoriju, ne samo srpskog već svetskog vaterpola. Uz bitnu razliku da su za Jugoslaviju tada igrali i vaterpolisti iz Hrvatske i ostalih jugoslovenskih republika.
Još neke zemlje su bile na pragu het-trika ali ga nikad nisu ostvarile. Mađarima je nedostajalo zlato na OI 1972. godine. Sovjetskom Savezu je falilo zlato sa EP 1981. godine. Mađarska je u još dva navrata bila na pragu het-trika ali su 2001. izvisili za svetsko zlato, a 2006. u Beogradu za evropsko zlato.
Kada se sve sabere, ovo je najdominantnija generacija koja je igrala vaterpolo i na njihovu dominaciju ne može da padne nikakva senka i nikakvo “ali”. Možda dominaciju najbolje pokazuju rezultati kojima su u finalima mleli protivnike. Mađarsku u finale EP na njenom bazenu 12:7! Potom Hrvatsku u finalu SP u Kazanju sa brutalnih 11:4! Pa kući Crnogorce na EP sa 10:8 i konačno Hrvate u Riju 11:7! U četiri finala ukupna gol razlika 44:26! To niko nije radio! Mađari, Italijani, Jugosloveni i ostali su najčešće pobeđivali sa golom, dva razlike u finalima, nekada i na produžetke… Ovakava teror nisu vršili u bazenu.
Srpski Delfini su u Riju uspeli da zaokruže čudesan ciklus koji ih opravdano stavlja na pijedestal najboljih u istoriji. A Dejan Savić je stao uz rame Ratku Rudiću.
Izvor: mozzartsport
