U prvom intervjuu za medije u Srpskoj Čegar je za Press RS progovorio o početku rata u BiH, ali i o optužbama koje poslednjih dana protiv njega iznosi njegov bivši komandant Dragan Vikić. Čegar otvoreno kaže da je predratni sarajevski kriminalac i ratni komandant muslimanske paravojne jedinice Juka Prazina u proleće ‘92. sa svojim vojnicima pucao na mitingaše pred Skupštinom BiH, za šta su bili optuženi navodni srpski snajperisti sa hotela „Holidej in”.
On ističe da optužbama za zločine nad sarajevskim Srbima treba da se bave istražni organi i priznaje da je njima o tome već davao izjavu. Čegar tvrdi da se Dragan Vikić uplašio istrage koju Federalna uprava policije vodi protiv njega, ali naglašava da ga ne dotiču optužbe koje Vikić preko pojedinih sarajevskih medija iznosi protiv njega.
– Jeb. i „Avaz” i Dragana Vikića! Posle 20 godina sam izašao i rekao istinu. Dosta je bajki o gradu i o herojima i borbi u Sarajevu. Koga god pitam gde je bio i šta je radio, kaže da je bio heroj, komandant, kuvar ili u auto-jedinici… Ja nisam, ja sam bio borac… Pucao sam, pucali su na mene, tri puta sam ranjavan, ponosan sam na to i opet bih bio isto. Ne mogu ja da pričam bajke – i bilo je ovako i onako, ali ne mogu ljudi koji pre rata nisu imali za perec, a danas imaju milione, pričati o ratu u Sarajevu – kaže Čegar.
Ko su ti ljudi?
– Eto, taman ću vama reći! Nisam do sada rekao nikome, pa ću reći vama kad me nazovete iz Banjaluke!
Vi ste ustvrdili da je Dragan Vikić proneverio ogroman novac!
– O tome se vodi istraga i postoje organi koji će utvrditi šta je bilo i u Karate savezu i u Specijalnoj jedinici MUP-a.
J… Bakiru Hasečić!
U kakvim ste odnosima sa Bakirom Hasečić?
– Ko je Bakira Hasečić?
Predsednica Udruženja „Žene-žrtve rata”, koja vas je prozivala i najavila tužbu protiv vas kada ste pre godinu dana izjavili „naši zločinci su po Sarajevu silovali devojčice, bacali ih na ulicu i govorili da su ih ubili srpski snajperisti”?
– Ma, jeb. nju! Koga god ja ujedem, on me prozove. Ne znam uopšte ko je ona, niti me zanima.
Kako komentarišete Vikićeve optužbe da ste potrčko aktuelnog direktora FUP-a Dragana Lukača?
– Nisam ja ničiji potrčko! Ja imam, s oproštenjem, muda kakva oni nikada neće imati. Lukač je čestit i pošten čovek, profesionalac i logoraš, a to što psiha Dragana Vikića ne može da podnese da on mora da ide u penziju kada ispuni uslove, to je druga stvar. On bi trebalo da potraži savete dobrog psihijatra.Kako odgovarate na tvrdnje da ste vraćeni na posao u FUP, ali pod uslovom da ne pričate o dešavanjima u ratnom Sarajevu?
– To nije istina. Meni niko ne može začepiti usta.
Zašto ste u jeku rata napustili Sarajevo?
– Nisam ja napustio Sarajevo. Bio sam ranjen i dobio sam nalog da izađem iz Sarajeva i to sam i uradio.
Od koga ste dobili nalog?
– Od onoga ko mi ga je dao. I on zna i zašto mi ga je dao i zašto sam otišao.
Ima li taj vaš odlazak iz Sarajeva veze sa Srbima koje ste pohapsili i doveli na stadion „Koševo” nakon što su vaši roditelji odvedeni u zatvor na Kuli?
– Nema to nikakve veze. Nijednom od tih ljudi nije falila ni dlaka s glave. Ti ljudi su još živi i da se nekome od njih nešto desilo, ja bih danas bio na robiji, a ne bih razgovarao s vama.
Dobro, a da li je bilo zločina nad Srbima u Sarajevu?
– Postoje organi koji se time bave i ne znam zašto mene sad pitate o tome i šta pokušavate?!Pa, fino vas pitam, da li je bilo zločina nad sarajevskim Srbima?
– Pa, fino vam kažem da postoje organi koji se time bave i koji to treba da utvrde.
Da li je tačno da vam je Juka Prazina priznao da su njegovi ljudi u proleće 1992. godine pucali na mitingaše pred Skupštinom BiH, za šta su kasnije optuženi Srbi?
– To je istina. I sad to kažem i pokazaću vam prozore sa kojih su pucali!
Vi ste u poslednje vreme rekli neke stvari o dešavanjima u ratnom Sarajevu koje do sada nisu mogle da se čuju. Da li se plašite da nešto može da vam se desi u Sarajevu?
– Evo, neću moći zaspati dok god ne legnem! Da se plašim ne bih bio ovde. Ovo je moj grad, ja sam ‘92. digao ljude protiv one silne armije i mogu opet za 15 minuta blokirati grad da ne može da prođe ni muva, a kamoli tramvaj ili autobus! Sarajevo je moj grad. Ustao sam kada ga je trebalo braniti i spreman sam da opet ustanem, a oni se toga boje!
Čega se boje?
– Očigledno da se pojavio neko ko je na tragu njima i onome što su radili i očigledno je da se sprovodi neka istraga i oni se toga boje.
Je li vas neko pozivao u vezi sa tim istragama?
– Ne čujem vas najbolje. Približite se telefonu pošto znam da snimate razgovor, nisam ja neinteligentan!
Naravno da snimam! Pitao sam da li vas je neko pozivao u vezi s tim istragama?
– Ma snimajte, ali primaknite se da vas čujem. Pričajte normalno, nemojte da vam spustim slušalicu. To me nervira!
Dobro, evo ponoviću! Čega se plaše Dragan Vikić i oni na koje mislite? Kakvih istraga i da li se one odnose na pljačke u Sarajevu ili na ratne zločine?
– Ponoviću i ja! Postoje istražni organi koji to rade i ako budu hteli, doći će do onoga do čega treba da dođu!
Da li ste vi uključeni u te istrage kao radnik FUP-a?
– Nisam, ja ne sprovodim istrage! Mene su pozivali i dao sam izjavu kao što su i drugi davali. Mene su pogodile neke druge stvari.
Šta vas je pogodilo?
– Srpske majke su u suzama došle u Dobrovoljačku i želele su da zapale sveće jer im je neko tamo pobio decu. To im je trebalo omogućiti, a ne lajati na njih. To me je pogodilo i sa onakvim nastupom prema njima i psovkama koje su im upućene se ne slažem i nikada se neću složiti.
pressrs.ba
