NATO bombardovanje Srbije 1999. godine bilo je nezakoniti međunarodni čin, i samo se teorijski mogao opravdati nasiljem koje je jedna suverena država vršila protiv etničke manjine u svome sastavu.
Ovo je glavni zaključak koji u svojoj knjizi “Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999?” iznosi NATO general Bjađo di Gracija na osnovu svog ogromnog znanja i iskustva, kao i dokumenata i podataka koji su mu bili na raspolaganju
Bombardovanje Srbije, dodaje di Gracija, nije bilo legitimno ni prema odredbama člana 5 osnivačkog akta Atlantskog saveza, a ignorisano je i međunarodno pravo. Knjiga “Zašto je NATO bombardovao Srbiju 1999?”, napisana je pošteno i argumentovano, jer je Di Gracija godinama službovao na Balkanu u brojnim diplomatskim i vojnim misijama i dobro je upoznat sa ovdašnjim događanjima u bliskoj prošlosti.
U knjizi, Di Gracija tvrdi da je Jugoslavija bila žrtva Novog svetskog poretka koji se učinio neophodnim posle Hladnog rata. On je u razgovoru za Danas, pokazao mape i počinje priču o raspadu blokovskog sistema, o pobedi Zapada, o potrazi za neprijateljem kako bi se isprobala moć.
– Od defanzivne alijanse, preko aktivne alijanse koja je podrazumevala mirovne snage tamo gde je potrebno, NATO se transformisao u vođenje ‘pravednog’ rata, a iza rata na Balkanu stajale su, između ostalog, kontrola novih puteva za gas i naftu, i testiranje vojnih strategija, logistika, komunikacije i kontrolnih sistema – ističe Di Gracija.
General Bjađo di Gracija, koji je ovih dana i gost Beograda povodom promocije svoje knjige, bio je u Zagrebu šef operacija u Posmatračkoj misiji Evropske zajednice, u Sarajevu vice komandant italijanskog vojnog kontingenta u okviru misije NATO-a IFOR. U Beogradu je potom bio vojni ataše u Ambasadi Italije, a kao vicekomandant francuske divizije u okviru misije NATO-a SFOR bio je i u Mostaru.
Jugoslavija je, smatra, bila prva i jedina žrtva uspostavljanja Novog svetskog poretka. On navodi da je Novi svetski poredak prvi put spomenuo Buš stariji 1990, “imajući na umu nešto dobro, progresivno, što se rukovodi mirom i uspostavljanjem dobrih odnosa između Istoka i Zapada”.
Osim toga, on tvrdi i da Srbi nisu “nemilosrdne ubice kakvim ih je prikazivala zapadna štampa, već su kao Hrvati, bosanski Muslimani i kosovski Albanci bili i žrtve i zločinci”.
– Tvrdim jer je to moje iskustvo. Poznavao sam Srbe u Hrvatskoj, u Bosni i poznajem Srbe ovde. Za to nam je, možda, potrebna još jedna knjiga. Ovde ja to uzgred spominjem, i sigurno je da znam za postojanje kriminalaca na sve tri strane. Ali to je druga priča.
On smatra da su slučajevi Markale i Račak primeri nameštenih zločina kojima svaka strana privlači pažnju na sebe.
– Markale su moje lično tumačenje te situacije. Tamo sam otišao jer mi je to bila dužnost i otkrio nešto što drugi nisu. Postojala je mogućnost da to nisu uradili Srbi. To je moja lična sumnja. A što se tiče Račka, on je bio greška. Da se Račak nije desio, bio bi izmišljen jer Kosovski Albanci su u to vreme čekali Račak, čekali nešto kao Račak – kaže Di Gracija.
Prema njegovim rečima, stiče se utisak da je Amerika u Bosni htela da stvori islamsku državu.
U knjizi on piše da je Milošević poverovao da ima legitimitet da krene sa represijom nad kosovskim Albancima. Na osnovu čega je to mislio?
– Iskreno verujem da je Milošević imao dogovor da se odrekne Krajine. Verujem da je imao dogovor da ostavi Goražde. Milošević se složio da prepusti najvažnije delove Sarajeva. Tako se odrekao toliko mnogo srpskih delova da sam čvrsto ubeđen da na kraju više nije hteo da se odrekne i Kosova. A znao je da su Srbi vrlo ponosni na Kosovo. I u Evropi imate slučajeva u kojima manjine žele nezavisnost, ali Milošević nije shvatio da tada nije bilo vreme za takav snažan stav prema Kosovu. Verovao je da Srbi imaju dogovor, da su se odrekli toliko mnogo stvari u Bosni i u Hrvatskoj, pa je poverovao da može da kaže ‘Dosta više’ – kaže Di Gracija.
Na pitanje da li je Novi svetski poredak konačno uspostavljen on odgovara da “to više niko ne za”, prenosi Informer.rs
