TAJNA KRISTALNE NOĆI Jedna fotografija otkrila MISTERIJU dugu 70 godina

Snimak iz 1946. godine prikazuje tada 24-godišnjeg mladića u grupi raseljenih lica, a otkriće ove fotografije rasvetljava jednu od najdugotrajnijih misterija nacističke ere.

– Gotovo je sigurno da je to Heršel Grinšpan – izjavio je Armih Furer, nemački istoričar i novinar koji je našao fotografiju, zajedno s Kristom Prokiš, Austrijankom zaposlenom u bečkoj arhivi.

– Ona je veoma važna zato što je Grinšpanova sudbina dugo bila misterija, a pitanje da li je preživeo rat i holokaust bilo je bez odgovora više od 70 godina – rekao je on.

Grinšpan je tvrdio da je sedmog novembra 1938. ušao u nemačku ambasadu u Parizu i ispalio pet metaka u Ernsta fom Rata da bi se osvetio zbog hiljada jevrejskih izbeglica, uključujući i članove njegove porodice, koji su proterani iz Nemačke i zarobljeni u zastrašujućim uslovima na poljskoj granici.

Nacistički ministar propagande Jozef Gebels iskoristio je Fom Ratovo ubistvo kao priliku da započne brutalni napad na jevrejske prodavnice, preduzeća i sinagoge, priliku, koju je dugo čekao, a ubistvo u Parizu je navodio kao dokaz ogromne opasnosti koja navodno preti od Jevreja.

Zbog ovog postupka Grinšpan je za neke postao heroj, a na neke izdajnik, a stavovi o tome su do danas podeljeni.

U Kristalnoj noći je ubijeno okoo 100 Jevreja, dok je 30.000 njih poslato u koncentracione logore. Mnogi istoričari pogrom smatraju početkom holokausta, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja.

Grinšpan, koji je u to vreme imao 17 godina, uhapšen je odmah nakon što je ubio Fom Rata, a posle invazije Francuske poslat je u Nemačku, gde ga je ispitivala nacistička tajna policija Gestapo.

Iz Berlinskog zatvora je prebačen u obližnji koncentracioni logor Zaksenhauzen, a poslednja zvanična potvrda o njemu potiče iz septembra 1942, kada su ga, kako veruju mnogi istoričari, verovatno ubili nacisti.

Posle toga je teško pratiti njegov trag. Osim izjava svedoka, koji su tvrdili da su ga videli živog u poslednjim nedeljama rata i glasina s kraja 50-tih godina, prema kojima je živeo u Parizu, Hamburgu ili Izraelu, do sada nije bilo nikakvih dokaza da je preživeo rat. Preovladavalo je uverenje da je ubijen u nemačkom zarobljeništvu.

Furer i Prokiš su, međutim, uvereni da je na novoj fotografiji zaista Grinšpan. Test za prepoznavanje lica na fotografiji snimljenoj trećeg jula 1946. u logoru za raseljena lica u Bambergu, na jugu Nemačke, pokazao je verovatnoću od 95 odsto.

Na fotografiji Grinšpan učestvuje u demonstracijama preživelih žrtava holokausta protiv britanskih vlasti, koje su odbile da im dozvole da emigriraju u Palestinu. Demonstrante čuvaju naoružani vojnici američke vojne policije na kamionu.

Prokiševa tvrdi da je fotografija deo zbirke od 27 slika, uglavnom snimljenih u kampovima za raseljena lica, koje je sakupio i donirao Jevrejskom muzeju Eliezer Brojer, izaslanik organizacije “Poale Agudat Izrael”, koja je pripremala jevrejske izbeglice za emigraciju u Palestinu.

“Kada sam prvi put naletela na nju, odmah sam ga prepoznala, ali mislila sam da je snimljena pre kraja rata, jer sam znala da nije preživeo”, kaže Prokiš. “Ljudi kojima sam to spomenula, smatrali su da je ideja apsurdna, a onda sam sliku pokazala Arminu Fureru.”

Furer je jedan od vodećih istoričara o Grinšpanu, koji je poslednjih pet godina pročešljao hiljade arhivskih dokumenata. U knjizi “Heršel” opisuje detalje ubistva i njegove šokantne posledice.

“Ovo svakako donosi više pitanja nego odgovora”, rekao je Furer o fotografiji. “Ne samo o tome šta je radio tokom ostatka života, već, što je još važnije, kako je preživeo, da li ga je neko štitio i, ako jeste, ko?”, pita se Furer.

Britanski istoričar Rodžer Murhaus”, kaže: “Ako je čovek na fotografiji zaista Heršel Grinšpan, to bi značilo da je rešena jedna od najdugotrajnijih misterija Trećeg rajha”, kaže on, izražavajući sumnju. “S obzirom da je Grinšpan bio ozloglašen, teško mi je da poverujem da bi ga tek tako pustili da preživi.”

Grinšpanu nikada nije suđeno zbog ubistva. Jozef Gebel je želeo veliko javno suđenje, u kome bi Grinšpan odgovarao u ime svih Jevreja, kojima je nacistički režim objavio rat.

Grinšpan je, međutim, promenio iskaz i rekao da je reč o zločinu iz strasti izazvanog odnosom između njega i Fom Rata, pa je Hitler otkazao postupak.

Drugi logoraši iz Zaksenhauzena, gde je, kako se veruje, bio nekoliko godina, izjavili su da im je poverio da su tvrdnje da su motivi za ubistvo bili seksualne prirode neistiniti, ali da je znao da bi to bila velika sramota za naciste.

Tokom godina, bila je različitih tvrdnji o Grinšpanu: neki su govorili da je promenio ime i zasnovao porodicu, drugi da ima benzinsku pumpu u okolini Pariza, a treći da je radio u uvozno-izvoznom preduzeću.

Za sve to nije bilo dokaza. Jedan nemački novinar je početkom 1960-tih izjavio da je Grinšpan bio spreman da se vrati u Nemačku i ispriča šta se stvarno desilo, pod uslovom da mu garantuju imunitet. Tužilaštvo je, međutim, odbacilo takvu mogućnost, jer je Grinšpan bio osumnjičen za ubistvo, pa su u skladu s tim hteli da mu sude.

Njegovi roditelji Sendel i Rifka, koji su preživeli holokaust i otišli u Izrael 1948, proglasili su ga mrtvim 1960, zahvaljujući čemu su dobili penziju od nemačke države.

Prokiševa se nada da će objavljivanje fotografije podstaći ljude da pruže nove informacije. “Moramo, međutim, biti spremni na mogućnost da ne dobijemo informacije koje će nam se dopasti”, rekla je ona.

“Bilo je izuzetno neobično da neko ko je toliko ozloglašen preživi, pa, prema tome, postoji sumnja da je, na neki način, sarađivao s nacistima.”

Furer čak ne isključuje mogućnost da je Grinšpan, koji i dalje izaziva kontroverze među preživelima holokausta, od kojih neki tvrde da je navukao mržnju nacista na Jevreje, možda još živ. “Nije isključeno. Imao bi 95 godina. Možda živi pod novim imenom u Izraelu ili SAD.”