DA SE NIKAD NE ZABORAVI: Obaveza svakog SRBINA je da čuva sećanje na njih!

Autorka izložbe “Srbija 1915-1916” rekla je za Kurir da su 1915. i 1916. godina bile najmučnije i najteže za srpsku vojsku i da ovom izložbom žele da podstaknu ljude da se sete i da ne zaborave šta se dogodilo sa našim precima.- Ova izložba je interesantna po tome što u njoj, takođe, ima interktivnih 3D elemenata kao što je “plava grobnica”, “krajputaš” i interaktivna  karta. To smo uradili kako bismo zainteresovali omladince, srednjoškolce, osnovce, one koji studiraju istoriju i ljude koji su zaboravili šta se dogodilo u Prvom svetskom ratu. Pogledavši kroz prozor broda, vi vidite more i vidite leševe kako padaju u to more. Znači može neko sada da prođe pored fotografije, ali ne može da prođe pored te interakcije, a da mu ona ne ostane duboko u srcu – rekla je Bojićeva i dodala:

– Ako izložbom budemo uspeli da podstaknemo ljude da se sete onoga što se događalo njihovim precima, da se sete i da ne zaborave u narednom periodu kako je nastala ova Srbija i kako mi danas živimo u njoj, biće nam velika čast i zadovoljstvo što smo priredili ovu izložbu. Kolege iz Soluna poslale su video i fotomaterijal, a mi smo našim predmetima dopunili izložbu.Damnjanović je istakao da je “izložba o velikom vremenu, o vremenu velikih žrtvi kada su naši preci istrajali do kraja i pobedili”.

Otvarajući izložbe, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i recenzent postavke “Srbija 1915-1916” Mile Bjelajac rekao je da ona predstavlja moderno vizuelno svedočenje o generacijama koje su iznele Prvi svetski rat.- Oni su zaslužili da im odamo priznanje, njihovo delo deo je našeg istorijskog identiteta i naše istorijske samosvesti i mi imamo obavezu da ne dozvolimo da se to zaboravi – kazao je Bjelajac.

Direktorka Muzeja vizantijske kulture dr Agatoniki Cilipaku rekla je da izložbu čini arheološki materijal pronađen 2012. u nekadašnjem Sedesu (danas Termi) – deo opreme francuske poljske vojne bolnice iz 1916, formirane delom i od poljske bolnice Moravske divizije, kao i fotografije iz francuskih arhiva.

Antonaras je objasnio da je na izložbi prikazan Solun tokom Prvog svetskog rata kao grad gde je živelo 300.000 vojnika i samo 150.000 civila, te da im se pružila prilika da u Istorijskom muzeju Srbije naglase vezu eksponata sa jednom od dve srpske vojne bolnice koje su radile u Termi.

Dizajn postavki su osmislili Rastko Šurdić i Iva Jotić Lubura, dok su dizajn interaktivnih instalacija na izložbi “Srbija 1915-1916” kreirali Marko Todorović i Marko Savić.Izložba prikazuje događaje tokom 1915. i 1916, kada se Srbija, nakon velikih pobeda na Ceru, Drini i Kolubari 1914. i proklamovanja ratnog cilja zasnovanog na ideji oslobođenja i ujedinjenja celog srpskog naroda i srodnih južnoslovenskih naroda, suočila sa velikom epidemijom tifusa, diplomatskim pritiscima saveznika da se odrekne ratnog cilja, a potom, od početka oktobra 1915. godine, i novim udarom brojno i tehnički nadmoćnijeg neprijatelja.

Pružajući herojski otpor, posebno u odbrani Beograda, vojska se, praćena velikim brojem civila po odluci Vlade i Vrhovne komande , pod najtežim zimskim uslovima uz izuzetno velike gubitke povlačila preko Crne Gore i Albanije ka Jadranskom moru, gde su ih, na zahtev ruskog cara, čekali saveznički brodovi spremni za evakuaciju na grčko ostrvo Krf, ali i brojne zemlje Evrope i Afrike.

Krf je tako početkom 1916. postao utočište u kome je nastavio da radi srpski državni aparat i mesto za oporavak i reorganizaciju vojske i civila, ali i najveća grobnica za hiljade bolesnih, iscrpljenih i tranjenih, zbog čega su malo ostrvo Vido pored Krfa i morske dubine u njegovoj blizini u narodu nazvani “ostrvom smrti” i “plavom grobnicom”.

Već iste 1916. godine oporavljena srpska vojska odlazi sa Krfa i zauzima svoje mesto na Solunskom frontu. Frontu sa koga je izvojevana pobeda u Velikom ratu, a Srbija postala jedna od najznačajnih zemalja pobednica.Izložba “Srbija 1915-1916” biće otvorena do novembra sledeće godine, dok će gostujuća izložba “Francusko srpska vojna bolnica u Sedesu, Solun” trajati do marta.

Dušica Bojić: Apsolutno podržavam akciju Kurira i UNS-a

Autorka Dušica Bojić podržala je akciju Kurira i Udruženja novinara Srbije kojom skupljamo sredstava za izradu dve bronzane statue srpskih vojnika, koje po originalnom projektu arhitekte Nikolaja Krasnova, treba da stoje na ulazu u spomen-kosturnicu na ostvru Vido.

–  Apsolutno podržavam vašu akciju jer Vido mora da se uredi. Znate, Grci mogu Vido da prodaju za hotelski kompleks, međutim, oni to godinama ne čine jer smatraju da će se ogrešiti o ljude koji su tamo sahranjeni i u one koji počivaju u “plavoj grobnici” – rekla je Bojićeva.U mauzoleju na Vidu su kosti 1.232 stradalnika čija su imena poznata, a koji su izdahnuli na tom ostrvu i na Krfu 1916. pošto su peške prešli Albaniju i kosti 1.500 neznanih junaka. U “plavoj grobnici” počiva najmanje 5.000 heroja, a bronzani vojnici i njima treba da drže stražu i odaju počast. Prema podacima tadašnjeg ministra vojnog Božidara Terzića kosti 243.000 ljudi stradalo je tokom povlačenja preko Albanije i na Krfu.

Izvor : Kurir