Evropa je umrla u Prištini.
Tako je svoju knjigu, koja je nedavno promovisana u Kulturnom centru Srbije u Parizu, naslovio Žak Ogar, vođa francuskih specijalnih operativnih snaga koji je na Kosovu u zvaničnoj misiji sa svojom elitnom jedinicom boravio svega petnaest dana, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma do dolaska redovnih mirovnih snaga, ali sasvim dovoljno da stekne utisak šta se događalo u južnoj srpskoj pokrajini. Želja mu je bila da knjigu objavi na petnaestogodišnjicu NATO agresije.
– Počeli smo još potkraj 1998. da razmatramo vojnu opciju protiv Srbije, što znači da je sve odranije bilo isplanirano. U francuskim medijima, u ono vreme, moglo je da se čuje kako loši Srbi proteruju dobre Albance. Nisam poznavao Balkan i očekivao sam da vidim zle Srbe koji vrše etničko čišćenje, kako je govorila „zvanična istina“. Otkrili smo, međutim, sasvim suprotno – kaže Ogar u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“.
S kakvim znanjima ste krenuli u misiju?
– U činjenice me je uputio otac, general u francuskoj vojsci. U mojoj porodici je postojala tradicija francusko-srpskog prijateljstva, koja mi je bila ostala u maglovitim sećanjima iz detinjstva, i otac me je na nju podsetio. Skrenuo mi je pažnju da nije sve tako kao što se priča i zavetovao me da ne budem prestrog prema Srbima.
Šta ste otkrili na terenu?
– Sa srpskim oficirima sam pregovarao o ulasku francuskih trupa. Doček je, naravno, bio veoma hladan, ali uljudan. Rekao sam da ne dolazim kao neprijatelj, već kao vojnik koji obavlja svoju dužnost. Veoma brzo sam na terenu otkrio da su Srbi profesionalni i da drže reč, a da Albanci stalno pokušavaju samo jedno, da izvrdaju dogovoreno.
Kako se ponašala OVK?
– Otimali su imovinu, praznili čitave gradove za jednu noć, kao u Vučitrnu. Ubijali su, na veliko i malo. Nadam se da će uskoro njihove vođe odgovarati pred pravdom. Otkrili smo, tako, listu s naredbama za likvidiracije Srba i nelojalnih Albanaca s pečatom OVK. Predali smo ova dokumenta pretpostavljenima, ali više nikada ništa nismo čuli o tome. To što je OVK bila privilegovani sagovornik EU predstavlja iskrivljavanje istorije, kršenje međunarodnog prava i vraćanje unazad civilizovanog sveta.
Vi ste lično nacrtali novu kartu u ovom delu Balkana?
– Kada smo stigli u Kosovsku Mitrovicu, postojao je veliki i opravdani rizik od sukoba. Tenzija je bila velika, a situacija hitna. Moj zadatak je bio da razdvojim suprotstavljene strane i podela rekom Ibar mi se činila kao najispravnije rešenje. Odlučio sam da dve zajednice razdvojim na mostu.
Da li vam je neko to sugerisao?
– Nije! Odluku sam doneo sam, na osnovu procene. Nekada se neke stvari na terenu mnogo lakše odvijaju, nego što se misli.
Pisali ste izveštaje koji se nisu mnogo sviđali vašim pretpostavljenima?
– Iznosio sam samo istinu. Nikada zbog toga nisam imao probleme, ali sam shvatio da je to što sam govorio išlo protiv zvanične francuske politike. Brzo sam postao svestan da je moj glavni posao postao da čuvam ljudske živote. Francuska vojska je profesionalna, s visokim moralnim vrednostima. Na vojnim školama učimo da se ne igramo životima civila. Kad oni koji sebe smatraju vojnicima, napadaju bespomoćnu monahinju, kao što je to radio OVK, šta vam preostaje drugo nego da je zaštitite i sukobite se s napadačima? To smo i radili, od početka.
Imate li utisak da ste možda, skrećući od zvanične politike, na neki način odbili poslušnost u uniformi?
– Nekada je i to bolje, da bi se sačuvala čast. Ali, nisam stekao utisak da sam odbio poslušnost, i niko mi to nije zamerio. Ispunjavao sam obavezu francuskog vojnika.
U jednom trenutku ste vratili srpsku vojsku iz povlačenja…
– Pripadnici OVK su napravili zasedu i napali konvoj srpskih izbeglica, uglavnom staraca, žena i dece, koji su se povlačili u dvesta traktora. Ovaj težak incident dogodio se uz podršku Britanaca. Albancima su, inače, pomagale strane obaveštajne službe, u prvom redu američka, nemačka i britanska. Sedma pešadijska brigada pukovnika Serkovića je bila u blizini, povlačila se u severnu Srbiju. Uradio sam ono što je bilo neophodno. Pozvao sam ih i dozvolio sam im da se vrate i da zaustave agresora. I, to su i uradili.
Kažete da su sve vaše kolege po uniformi, Francuzi, na Kosovu manje-više stekli sličan utisak. Otkud takav odnos prema Srbima?
– Nije to samo slučaj s vojnicima. Mnogi Francuzi podržavaju Srbe, u svim slojevima društva, bez obzira na političke boje. Postoje zajedničke osnovne crte naših dvaju naroda. Kalili smo se u teškoćama, imamo istu žeđ za pravednošću i pružanjem otpora, držimo datu reč, dajemo celog sebe u onome što radimo, poštujemo porodicu i prijatelje. Te osobine su duboko ukorenjene i kod Srba i kod Francuza. Tu je i jak osećaj identiteta koji se, u Francuskoj, nažalost, u poslednje vreme polako gubi. Srbija bi zato trebalo da bude primer Francuskoj. Sačuvali ste naciju, kulturu, tradiciju, prirodu, religiju. Mi smo zaraženi mondijalizmom. Srbija danas podseća na zemlju Asteriksa i Obeliksa. Vi ste sada nesalomivi Gali Evrope!
Kako, onda, pored svega, objašnjavate zvaničnu francusku politiku prema Srbiji tih godina?
– Za sve koji su se razvodnili u mondijalizmu negovanje identiteta deluje agresivno. A nije tako. Naprotiv, nikada nisam naišao na tako topao prijem kao u Srbiji. Uvek razdvajam legalnu državu od realne. Francuske vlasti su, slepo prateći politiku NATO, odabrale svoju stranu. To je bio OVK. Francuzi su zaboravili istoriju i svojom knjigom pokušavam da ih na to podsetim. Mnogi su smetnuli s uma da je Srbija bila sestra Francuske, kako su je u ono vreme zvali.
Odakle razlozi za takve dezinformacije?
– SAD su imale interes da oslabe i razbiju Jugoslaviju, a samim tim i Srbiju, koja je prirodna podrška Rusiji u regionu. Uništavanjem Jugoslavije približavaju se Rusiji. I, to se danas vidi u Ukrajini. Tradicionalni interes su imali i Nemci. Postoje i drugi strateški razlozi na veoma važnom području kao što je Balkan, a među političkim motivima je i zabadanje trna Evropskoj uniji, stvaranjem mikrodržava. Na kraju, postojali su i lični interesi. Madlen Olbrajt i Vesli Klark su danas akcionari velikih preduzeća na Kosovu. A Francuska se svemu tome mirno priklonila kroz politiku NATO.
Kuda ide Evropa?
– Evrope danas nema. Izgubila je osećaj za realnost. EU ne poštuje suverenitet država. Evro je značajno smanjio kupovnu moć. Sistem u Briselu je potpuno nedemokratski. Mala ekipa ljudi bez legitimiteta odlučuje o svemu, i svima nameće svoje zakone. Onda određuje dobre i loše đake.
Kako će se sve ovo završiti?
– Veoma sam zabrinut za situaciju u svetu. Uvek mislimo da više neće biti rata, ali se ispostavi da onaj prethodni nije bio i poslednji… Bosna i Kosovo su bili tačna slika onoga što će nam se kasnije dešavati, s istim načinom delovanja, i istim protagonistima.
Šta će biti s Kosovom?
– Samo neće moći da opstane. Ili će se vratiti Srbiji, ili će se pridružiti „velikoj Albaniji“, onakvoj kakvu smo videli na karti tokom nedavne fudbalske utakmice u Beogradu. Ali, takva Albanija bi bila efemerna. Nezavisno od bilo koje dnevne politike, Srbi se nikada neće pomiriti sa trajnim gubitkom svoje istorijske, kulturne i duhovne kolevke. Ako negde imate većinsku populaciju, ne znači da je to vaša zemlja. Cela istorija Kosova i Metohije uklesana je u njegovom kamenu. To bi bilo kao kada bi i Sen Deni, s nekropolom francuskih kraljeva, postao nezavisan zbog velikog broja muslimana koji tamo žive, pa da nas još zbog toga i bombarduju.
NAPUSTIO VOJSKU ZBOG KOSOVA
Žak Ogar je vojsku napustio još dvehiljadite, zbog – Kosova.
– Mnogo me je povredilo to što smo bili na pogrešnoj strani – kaže Ogar.
Sada je na čelu dva preduzeća, koja se bave konsaltingom za ulaganja u inostranstvu i bezbednošću.
Ogar sada često putuje u Srbiju.
– Veoma mi je lepo u Beogradu. Ostavljam svoj stres na Aerodromu „Nikola Tesla“ i ponovo ga preuzimam kad se vraćam – kaže i ističe da trenutno uči srpski, ali i priznaje da veoma teško izlazi na kraj s padežima.
Kakvi su danas francusko-srpski odnosi?
– Situacija se menja nabolje. Štampa sve više piše pozitivno o Srbiji. I moja knjiga je odlično primljena. Šesta je po broju prodatih političkih izdanja. Niko u to nije verovao kada smo je štampali. To govori da se stvari popravljaju.
Izvor : Beograd.in
